Nemačka vlada Komesarijatu za izbeglice donirala Softver za praćenje readmisije 1FOTO: ascommunications

Zahvaljujući tome KIRS će imati mogućnost da vodi evidenciju i da prikuplja podatke o svim povratnicima, što će omogućiti uspešno kreiranje programa podrške i reintegracije povratnika.

Trend od 2016. godine je da broj povratnika iz zemalja EU drastično opada. Tako, ukoliko ne dođe do većih migracija, kakve su bile 2015. godine, očekujemo da će broj povratnika da se zadrži na proseku poslednje tri godine.

Iako Komesarijat za izbeglice i migracije ima uređen sistem urgentnog zbrinjavanja povratnika koji se obrate za pomoć i dalje postoji velika potreba za podrškom donatora i međunarodnih organizacija.

– Nedostatak tačnih i pouzdanih podataka o povratnicima jedan je od ključnih problema za planiranje programa podrške u pogledu konkretnih mera i u smislu planiranja sredstava. Od izuzetne važnosti je da nacionalne institucije nadležne za upravljanje procesom readmisije, imaju ažuriranu i sveobuhvatnu bazu podataka o statusu i potrebama povratnika. Iz iskustva znamo da se oni suočavaju sa mnogim izazovima, poput nedostatka ličnih dokumenta, ali i problema oko zaposlenja, smeštaja, jezika, ostvarivanja zdravstvene zaštite i dr. U najvećem broju slučajeva, ti problemi se ne odnose samo na pojedinca, već na kompletne porodice koje su u najvećem broju slučajeva višegeneracijske, što problem njihove reintegracije dodatno usložnjava. Zato je za uspešnu reintegraciju ključna koordinacija sa svim relevantnim institucijama i organizacijama, a ovaj softver upravo nudi zajedničku platformu kao polaznu osnovu za razmenu informacija i kreiranje ciljane podrške, istakla je Svjetlana Đokić, nacionalni koordinator programa „Migracije za razvoj“.

Za nacionalne institucije u Srbiji važno je da postoje precizni podaci o broju povratnika kako bi mogli da kreiraju i realizuju nacionalnu politiku i donose druge važne strateške odluke i planove.

Unapređenjem postojećeg softvera za praćenje procesa readmisije, koji je GIZ Srbija relizovao za potrebe Komesarijata za izbeglice i migracije, ovi problemi će biti prevaziđeni.

Unapređena baza podataka o povratnicima biće dostupna i poverenicima za izbeglice i migracije u svim opštinama i gradovima u Srbiji, koji će ubuduće imati bolju sliku o broju i strukturi porodica povratnika na njihovoj opštini.

– Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije od 2011. godine vodi evidenciju o povratnicima po osnovu Sporazuma o readmisiji. Ti podaci se čuvaju u našoj bazi. Međutim, zahvaljujući donaciji Nemačke vlade, kroz program koji realizuje GIZ, unapređena je postojeća baza koja će biti operativna onlajn, a što je najvažnije i dostupna našim poverenicima u svim opštinama Srbije, što je posebno važno za one u kojima je registrovan veći broj povratnika. Zahvaljujući tome, naši poverenici će moći da vode ažurnu evidenciju o povratnicima, imaju pregled njihovih potreba i bolju komunikaciju sa povratnicima. Na taj način Komesarijat će imati detaljnu sliku o potrebama povratnika i biće u prilici da kreira adekvatne programe reintegracije, objašnjava Dejan Milisavljević, Savetnik u Komesarijatu za izbeglice i migracija Republike Srbije.

Podaci o povratnicima se prikupljaju na više načina i unose u softver. Jedna od opcija je prilikom povratka iz zemalja EU, na aerodromu „Nikola Tesla“, gde postoji kancelarija KIRS- a.

Tu povratnici ostavljaju svoje osnovne podatke, informaciju gde će boraviti nakon povratka, u kojoj opštini i dobijaju kontakt kom povereniku KIRS- a treba da se jave.

Poverenik stupa u kontakt sa povratnikom kako bi saznao njegove potrebe i probleme sa kojima se susreće, a koje unosi u aplikaciju. Pomoću svih tih podataka, Komesarijat e u mogućnosti da bolje planira i realizuje konkretnu pomoć.

Dobio potrebne mašine i rešio egzistenciju

Težak život u Srbiji Sašu Vujičića je naterao da krene putem Nemačke 2009. godine, sa nadom da obezbedi boljiivot sebi i porodici.

“Dve godine sam radio u jednoj od najvećih bolnica u Nemačkoj, kao ista, a deca su išla redovno u školu. I pored toga, jednog dana su nas pokupili i vratili u Srbiju. Nisam znao šta nas čeka ovde. Brinuo sam kako ćemo preživeti, zbog čega sam odlučio ponovo da se bavim sakupljanjem sirovina. Ipak, želeo sam da otvorim nešto svoje, ali su mi trebala sredstva da bih kupio opremu. Zahvaljujući organizaciji „Romsko srce“ iz Kruševca i uz podršku Nemačke vlade dobio sam potrebne mašine kako bih mogao da razvijem svoj privatan posao. Otvorio sam autoperionicu i uspevam da budem sam svoj čovek, da ne zavisim od drugih, kaže Vujičić, jedan od povratnika iz Nemačke

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.