Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja do 1999. godine trebalo je da se uklone svi radioaktivni gromobrani u Srbiji. Međutim, verovatno je da su NATO bombardovanje, a i kasnije prilike učinile da svi ne postupe po slovu zakona. Samo u Šapcu i okolini još uvek je na krovovima ostalo oko 30 radioaktrivnih gromobrana.
Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja do 1999. godine trebalo je da se uklone svi radioaktivni gromobrani u Srbiji. Međutim, verovatno je da su NATO bombardovanje, a i kasnije prilike učinile da svi ne postupe po slovu zakona. Samo u Šapcu i okolini još uvek je na krovovima ostalo oko 30 radioaktrivnih gromobrana. U najvećem šabačkom kolektivu „Zorka“, koji se sa svojih dvadesetak fabrika i pogona prostire na 130 hektara, od 41 uklonjeno je 11 radioaktivnih gromobrana. Tako se radioaktivni gromobrani danas mogu videti na zgradi SDK, u samom centru grada, Ekonomskoj školi, dva na zgradi preduzeća „Dekor“, a ostali su uglavnom na lokacijama preduzeća izvan grada. Osnovni problem koji stoji na putu uklanjanja ovih gromobrana jesu materijalna sredstva, imajući u vidu da troškove snose korisnici. Ima takođe i zastarele evidencije, s obzirom na to da o radioaktivnim gromobranima gotovo niko ne vodi računa. Poslednji gromobran demontiran je sa hotela Sloboda, sredinom prošlog meseca, ali se ovde radi o temeljnoj rekonstrukciji i izmeni izgleda ovog sedmospratnog zdanja. Stručnjaci iz Instituta Vinča su preuzeli na čuvanje i skladištenje radioaktivnu glavu, a postavljen je i novi gromobran za takozvano brzo startovanje. Najsavremenija oprema ima sve potrebne sertifikate o ispravnosti, mada ima i mišljenja da su radioaktivni gromobrani imali veću zonu zaštite od udara groma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
