Foto: Beoinfo

I dok roditelji u nekim školama negoduju jer ne znaju kako da pomognu svojoj deci, a nastavnici sležu ramenima, uz objašnjenje da „udžbenik za informatiku ne postoji“, nadležni tvrde da takve ocene nisu tačne.

Bivša pomoćnica ministra prosvete za srednje obrazovanje Snežana Marković, koja je među najzaslužnijim za uvođenje obavezne informatike, kaže za Danas da na tržištu postoje odobreni udžbenici za informatiku kao izborni predmet, kao i udžbenici za tehničko i informatičko obrazovanje, koji „pokrivaju“ veći deo gradiva petog razreda. Sem toga, za oblast programiranje, koja je jedina sadržinska novina u odnosu na stari program, napravljen je interaktivan digitalni udžbenik koji se besplatno može koristiti sa sajta fondacije „Petlja“.

– Taj digitalni udžbenik je nešto najbolje što u ovom trenutku postoji u Srbiji, a slobodna sam da kažem i šire, i mislim da nijedan „papirni“ udžbenik ne može od njega da bude kvalitetniji. Pisali su ga najbolji stručnjaci iz oblasti programiranja, a umesto uobičajenih, veštački iskonstruisanih zadataka iz matematike i fizike ovde su dati životni primeri koji su prilagođeni uzrastu učenika. Priča da je nedostatak novog udžbenika iz informatike prepreka da učenici uspešno savladaju sadržaje tog predmeta u petom razredu je netačna – tvrdi Snežana Marković, inače profesorka informatike u Šestoj beogradskoj gimnaziji.

Ona objašnjava da je prilikom izrade programa informatike i računarstva najvažnije to što je promenjen pristup, te da je suština da đaci kroz vežbanje primera dođu do zaključaka, a ne da se kao dosad od učenika traži da „bubaju“ definicije i činjenice, pa da sve to potom provežbaju u praksi. Marković kaže da se u petom razredu traži da deca znaju jako malo činjenica, te da im udžbenik nije nužno potreban. Podseća i da je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja uradio metodičko uputstvo za nastavnike, koje im omogućuje da organizuju čas i bez udžbenika, ali da je problem što to uputstvo nisu svi pročitali ili što ne žele da ga poštuju. Marković kaže da neki nastavnici teško prihvataju promene u načinu rada, te da to „nije problem informatike već svih predmeta“.

– Iz radnih verzija nekih udžbenika za informatiku koje sam videla, zaključila sam da mnogi autori nisu poštovali metodičko uputstvo za nastavnike i da su se držali krutog pristupa u iznošenju činjenica i definicija. Ukoliko se bude išlo na to da se samo zadovolji forma sa kupovinom udžbenika, u kojima nije primenjena nova paradigma, ništa nismo postigli. To će biti samo još jedan trošak za roditelje – kaže Marković.

S druge strane, Aleksandar Ničić, profesor informatike i član Nacionalnog prosvetnog saveta, smatra da je udžbenik za informatiku potreban, a zašto ga nema, kako kaže, pitanje je za nekog drugog. On navodi da je od usvajanja novog programa informatike do promene statusa tog predmeta od izbornog u obavezni prošlo godinu dana, te da su, po njegovim saznanjima, neke izdavačke kuće pripremile rukopise, ali da mu nije poznato zašto nisu odobreni.

Novi udžbenik za informatiku za peti razred biće spreman za narednu školsku godinu.