U najkraćem, prema njihovom viđenju, u pravni sistem Srbije uvedena je Pravosudna akademija, a da pritom niko nije vodio računa o nekom prelaznom periodu za ljude koji već rade u sudovima i tužilaštvima. Jer, bez obzira koliko naporno volontirali, radili i došli do zaposlenja na poziciji pomoćnika, sudije i tužioci nikada neće postati ako ne prođu kroz Pravosudnu akademiju. Međutim, za upis na ovu akademiju, uslov je da se raskine radni odnos u sudovima i tužilaštvima koji su teškom mukom stekli. Dakle, moraju da se odreknu zaposlenja kao pomoćnici, bez obzira na praktične životne situacije, kao što su trudnička ili porodiljska bolovanja, stambeni krediti i slično i da polažu prijemni ispit.

Ali čak i u tom slučaju, predstavnici Udruženja tvrde da bi samo bili vraćeni da profesionalno krenu iz početka, i to na mnogo nižem nivou od onog kojim su već ovladali. Jer, čeka ih čeka dvogodišnja obuka na Pravosudnoj akademiji, u okviru koje, recimo, treba da provedu šest meseci u sudskom odeljenju, u kome su već već radili više godina. Dakle, neophodno je da prođu nešto što su već odavno prošli da bi tek dobili puku mogućnost da eventualno budu kandidovani za sudiju i tužioca. Ali, to je samo mogućnost, ističe Nicovićeva, i dodaje da pri tome višegodišnji prethodni rad od pisarnice, do vođenja predmeta koji potpisuju sudije i tužioci, jednostavno pada u vodu.

Prema tumačenju Lazovića, sistem je tako uspostavljen da stvori „podobne“ koji će postati sudije i tužioci pošto je Pravosudna akademija u nadležnosti Ministarstva pravde, ali i službenike, koji će bez ikakve mogućnosti da napreduju morati da odrađuju sav posao.

Stefanović pak ističe i da su praktično Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužioca oduzete ingerencije u biranju sudija i tužilaca, pošto dolaze u obzir samo kandidati Pravosudne akademije, što je protivustavno. Prema njegovim rečima, više od hiljadu kandidata Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika ispunjavaju sve uslove da budu birani, ali im je to Zakonom o Pravosudnoj akademiji onemogućeno.

– Ustavnom sudu Srbije podnete su tri inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o Pravosudnoj akademiji kojima se prilikom izbora za sudije i zamenike tužioca daje prednost polaznicima akademije u odnosu na ostale kandidate sudijske i tužilačke pomoćnike, podseća Stefanović i dodaje da je poslednju inicijativu, krajem maja, podnelo Udruženje na čijem je čelu.

– Petočlana komisija Pravosudna akademija određuje faktički ko će biti polaznik akademije, a po završenoj obuci se ti polaznici predlažu Narodnoj skupštini po automatizmu. Automatizam podrazumeva da VSS i DVT ne postupaju po zakonu o VSS i DVT, jer ne utvrđuju ispunjenost kriterijuma za izbor budućih nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno da li ti kandidati ispunjavaju tri najbitnija kriterijuma – stručnost, osposobljenost i dostojnost, navodi Stefanović.

Prema sagovornicima Danasa, tu se krije ključ podobnosti, jer se kriterijumi dokazuju u instituciji – akademiji, koja je u nadležnosti izvršne vlasti – Ministarstva. Sagovornici Danasa navode da su i predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji prepoznali njihov problem, kao i to da informacije i izveštaji koje su dobili nisu usaglašeni sa faktičkim stanjem na terenu.

Predlozi

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika predlaže da se stavi moratorijum na upis novih polaznika Pravosudne akademije, ponište konkursi gde su gotovi svi kandidati za sudije i tužioce polaznici Akademije, kao i da se izjasni Ustavni sud o ustavnosti Zakona o PA.