Ističući značaj ove knjige, Vujačić je dodao da u njoj ipak nije dovoljno rasvetljena činjenica kako je Oslobodilačka vojska Kosova od terorističke organizacije, kako ju je označio američki diplomata Robert Gelbard, postala partner SAD i kakva je uloga u tome još jednog diplomate, nedavno preminulog Ričarda Holbruka. On je podsetio da se mediji obično doživljavaju kao prva i gruba verzija istorije, ali da su oni u SFRJ devedesetih godina bili generatori krize koja je dovela do raspada države, mržnje i sukoba.

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, naglasio je da je on, zajedno sa Džuli Mertus, pisao deo knjige o Haškom tribunalu i da taj deo ima mnogo kritičkih primedbi na rad suda. Primedbe se odnose na nesnalaženja sudija i tužilaca, zavisnosti od obaveštajnih službi i politike. On je istakao da je knjiga o kojoj je reč „izvanredan materijal za razmišljanje i izvlačenje pouka o svemu što se desilo u vezi s raspadom bivše zajedničke države“.

Nikola Samardžić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu, ocenio je da knjiga pokazuje da je Jugoslavija bila relativno uspešna multikulturna, multikonfesionalna i multietnička tvorevina i da mržnja koja je usledila nije postojala u godinama pre konflikta, već da je na veštački način izazvana. On je rekao da jugoslovenska kultura nije umrla sa državom i postoji i danas, ali pod nekim drugim imenom i da je ova knjiga primer koji budi optimizam da postoji mogućnost da se bez pristrasnosti piše o prošlosti na kojoj bismo mogli da gradimo i zajedničku budućnost.

Knjiga je u elektronskom formatu dostupna na sajtu Građanskih inicijativa.

Dereta: Bilo je opstrukcija u radu

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, istakao je da ova knjiga može biti odličan priručnik nastavnicima građanskog obrazovanja, da se što bolje snađu u odgovorima na pitanja koja postavljaju učenici. On navodi da je prilikom pisanja knjige bilo i političkih opstrukcija kako u Srbiji, tako i u SAD.