Izborni predmeti prebačeni su u sekcije, a umesto izabranog sporta uvedene su obavezne fizičke aktivnosti, u trajanju od jednog i po časa nedeljno. Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, kaže za Danas da će novi nastavni programi za sve ostale predmete početi da se primenjuju od školske 2018/19. godine, a njih je, podsetimo, u maju usvojio Nacionalni prosvetni savet (NPS).

* U trenutku usvajanja tih programa NPS se jedino nije izjasnio o biologiji, jer Srpsko biološko društvo nije dalo mišljenje. Oni nisu imali primedbe na sam program već su tražili da vide kako će izgledati program za ceo drugi ciklus, što im je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dostavio. Da li je ministar nakon toga usvojio i taj program?

– Ministar nije u startu iskoristio zakonsku mogućnost da donese taj program već je tražio mišljenje Srpskog biološkog društva, a pošto oni nisu imali primedbi, Vlada Srbije je zaključkom usvojila i taj program.

* Za narednu školsku godinu planirani su novi program i za prvi razred osnovne škole i prvi gimnazije. Dokle se stiglo sa tim poslom?

– Odlučili smo da uradimo kompletan nastavni plan za prvi ciklus osnovnog obrazovanja, od prvog do četvrtog razreda, da bismo sagledali celinu, a Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) će takođe pripremiti predloge novih programa za prvi razred osnovne škole i prvi razred gimnazije. Zadovoljna sam načinom na koji je koncipirana radna grupa koja će se baviti programom za prvi razred osnovne škole. U njoj su, pored stručnjaka iz ZUOV-a i praktičari, predstavnici Saveza učitelja Srbije. Upravo se završava anketiranje učitelja širom Srbije, jer pre nego što radna grupa počne da radi, želimo da čujemo njihovo mišljenje i predloge šta bi trebalo menjati.

* Ranije smo čuli da je Ministarstvo prosvete zadovoljno kvalitetom nastave od prvog do četvrtog razreda, a takav stav se bazira i na rezultatima TIMSS istraživanja. Šta se menja?

– Jesmo zadovoljni, jer činjenice iz tog istraživanja govore da nastava u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja daje bolje rezultate od drugog. Jedan od razloga je sigurno to što učitelji mnogo više od nastavnika predmetne nastave rade međupredmetno. Većina učitelja ima kompetencije da povezuje gradivo različitih predmeta i iako nemamo ishode, ono što oni rade veoma liči na ishodovno planiranje. Upravo to će biti ključna promena u novom programu. Zdravstveno vaspitanje biće ugrađeno i u fizičko vaspitanje već od prvog razreda, pa to više neće biti novina u petom. To nam daje mogućnost da se program fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u petom razredu drugačije koncipira. Prvi ciklus osnovnog obrazovanja neće pretrpeti drastične promene, ali će ishodovno planiranje biti suštinska promena. Jedno od važnih pitanja o kojem trenutno razmišljamo je da li prirodu i društvo treba razdvojiti na dva predmeta.

* Da li će status izbornih predmeta takođe biti promenjen, kao i u petom razredu? U školama sada ne postoji izbornost, ponuda zavisi od toga kojim nastavnicima fali norma, a mnoge škole nisu ispoštovale obavezu da ponude propisani broj izbornih predmeta.

– Napravićemo kontinuitet sa petim razredom, što znači da će izborni predmeti biti koncipirani kao izborni programi, a takvu mogućnost daće nam i novi zakoni koji treba da budu usvojeni na jesen. Što se tiče postojeće situacije, tačno je da školski sistem u ovom delu funkcioniše tako da se ispuni norma nastavnika. Sa novim programima želimo da okrenemo ugao. Koncept škola po meri deteta nije fraza, učenik mora da bude u centru obrazovnog procesa. Ako je vizija obrazovanja da se radi samo ono što je obavezno u rasporedu časova i ako ćemo se samo baviti matematikom, ja lično takav koncept ne želim da podržim. Ali čak i da matematički računamo, nastavnik koji odvede decu u muzej, u prirodu, ako osmisli sadržaje van učionice, može time da ispuni normu. Dakle, od nastavnika se traži kreativnost, drugačiji odnos prema radu, usavršavanje… Znam da je svest zaposlenih najteže promeniti, ali onog trenutka kada nastavnici shvate da će to neko prepoznati i da će to biti merljivo u finansijskom smislu, verujem da će rado u tome učestvovati. Dolazim iz škole i verujem u svoje kolege. U školi imate jedan broj nastavnika koji rade kao da primaju tri plate, druga grupa su oni koji mogu da rade i ovako i onako i koje dobar direktor može da usmeri i motiviše, a najmanje je onih koji nemaju kapacitet. Nećemo valjda prema njima meriti stvari. Kritična masa postoji i sigurna sam da ogroman broj mojih kolega može ove promene da iznese.

* U čemu se programi zasnovani na ishodima razlikuju od postojećeg nastavnog programa?

– Ishodi su ne samo ono što učenik zna na kraju određenog razreda ili ciklusa obrazovanja već i njegove veštine, sve ono što ume da primeni, da poveže… Recimo, ishod može da glasi da učenik po završetku određenog razreda treba da prepozna društvene okolnosti, da navede glavne činioce Kosovskog boja, da to uveže sa kosovskom legendom i primenom u književnosti. Meni to zvuči sjajno i žao mi je što smo propustili vreme da tako učimo decu. Iz nastavničkog iskustva mogu da kažem da je najlakše raditi kada iznosite činjenice i očekujete da ih dete reprodukuje. Mnogo je teže da vodite decu, da ih usmeravate, da ona sama dolaze do zaključaka. Početak jedne nastavne jedine je mnogo lepši ako na tabli nacrtate jablan, kako god da crtate i počnete od toga da deca kažu šta vide, i da ih kroz razgovor dovedete do Dučićeve pesme „Jablanovi“. Sada se od nastavnika neće tražiti da barata činjenicama.

* Kada to kažete, već zamišljamo nastavnike biologije, geografije i istorije kako suvoparno predaju lekcije ili diktiraju…

– To je nedopustivo i to ne sme više da se događa. Moramo da priznamo da deo nastavnika tako radi, ali taj koncept mora da se promeni.

* Da li će udžbenici koje su nastavnici izabrali važiti još ove i naredne školske godine? Planirano je da se ponovo biraju školske 2019/20. i da ciklus traje četiri godine.

– Tako je. Nemamo nameru da skraćujemo period važenja udžbenika jer se to pokazalo kao dobro i predstavlja uštedu za roditelje. Novi udžbenici će se raditi samo za nove programe, dakle za prvi i peti razred osnovne škole, što je obaveza i po sadašnjem zakonu. Što se tiče petog razreda, ovu godinu smo nekako uspeli da premostimo sa drugim izvorima, pa novih udžbenika neće biti.

* Kada će se birati udžbenici za prvi i peti razred i da li će izdavači stići da pripreme nove knjige?

– Izdavači su sa tim počeli čim je u maju usvojen novi nastavni plan i program za peti razred. Nastavnici će nove udžbenike za pomenute razrede birati u februaru iduće godine.

* Šta će se menjati u Zakonu o udžbenicima?

– Želimo da omogućimo da izdavači mogu da predaju rukopise tokom cele godine, a ne samo do određenog roka. Otvaranjem tržišta izbeći ćemo situaciju da neko nekom javlja, da se izdavači utrkuju ko će biti prvi…

* Da li će se menjati plan udžbenika, s obzirom da su kompleti za pojedine predmete preobimni. Učitelji tvrde da su im radne sveske neophodne, ali da li je potrebno da komplet za srpski jezik u višim razredima sadrži tri ili četiri knjige, da se uz svaki udžbenik kupuje i radna sveska, a veliki broj nastavnika i ne pregleda domaće zadatke?

– To je pravo pitanje. Nama je važno da se cena udžbeničkog kompleta upodobi sa finansijskim mogućnostima roditelja u meri kojoj je to moguće. To se ne može postići donošenjem jednog pravilnika. Plan udžbenika je ključan. Treba dobro da pogledamo šta podrazumeva udžbenički komplet i da revidiramo plan udžbenika, ako postoji potreba. To ćemo raditi u saradnji sa ZUOV-om, ali i strukom.

* Ali ovakvu situaciju imamo jer se struka već pitala. Pokušaji prethodne prosvetne vlasti da se plan smanji nisu bili uspešni, jer je gotovo svaka struka tvrdila da im treba i udžbenik i radna sveska…

– Pitaćemo struku da čujemo njihove argumente, ali konačnu odluku će imati Ministarstvo prosvete. I mi imamo svoje argumente. Pitanje je da li je u eri digitalizacije neophodno da svaki učenik ima, recimo, zbirku zadataka, ili se ona može naći na servisu „eProsvet“ koji smo pokrenuli uvođenjem elektronskog dnevnika.

* Hoće li u izmenama Zakona o udžbenicima biti ukinuto ograničenje da se mora osvojiti pet odsto tržišta da bi udžbenik ušao u škole? Takvo rešenje je smanjilo broj izdavača, ali nije dovelo do jeftinijih knjiga, niti do većeg kvaliteta .

– To ograničenje će sigurno biti ukinuto, i u pravu ste kada kažete da ono nije donelo kvalitet. Umesto toga, svi su se borili na razne načine da dostignu tih pet odsto. Ukrupnjavanje tržišta ništa nije donelo, a mnogi dobri udžbenici nisu mogli da se koriste. Roditeljima ništa ne znači da li je neko osvojio pet odsto tržišta. Veća konkurencija doprineće nižoj ceni udžbenika. Kada je reč o izmeni zakona, trenutno prikupljamo primedbe i predloge od svih zainteresovanih. Postojeća radna grupa biće proširena predstavnicima roditelja, udruženja izdavača i ljudima iz prakse, i tada ćemo krenuti da radimo na izmenama.

Digitalni udžbenici

* Da li su digitalni udžbenici daleka budućnost?

– Ne, ali najpre treba da uradimo standarde za digitalne udžbenike, ali da to ne bude pdf format i elektronski dodatak koji dosad niko nije koristio.

Obuke nastavnika

* Novi način rada podrazumeva i obuke nastavnika.

– U toku su obuke za nastavnike fizičkog vaspitanja koje smo koncipirali u tri dela: jedan deo obuhvata ishodovno planiranje, jer je to novina za nastavnike; drugi deo je posvećen temama iz zdravstvenog vaspitanja i u tome učestvuje Ministarstvo zdravlja, a treći deo je koncipiran kroz radionice na kojima će praktičari napraviti čas u kojem će se prožimati teme iz zdravstvenog vaspitanja sa fizičkim vaspitanjem, a sve to će biti zasnovano na ishodovnom planiranju. Upravo pravimo koncept za obuke iz tehnike i tehnologije koje će takođe obuhvatiti ishodovno planiranje, zatim preduzetništvo, kao i projektno planiranje. Sredina novembra je krajnji rok da se završe obuke nastavnika tehnike i tehnologije, a odmah potom su planirane obuke za učitelje. U budžetu je opredeljen novac za ovu namenu, a sve obuke će raditi stručnjaci iz ZUOV-a.