Novinari i sa osnovnom školom

U bazu podataka novinara Srbije, koju je pre nekoliko meseci pokrenulo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) kao svojevrstan registar medijskih radnika, dosad se upisalo skoro 4.000 novinara i zaposlenih u medijskoj industriji.

Više od polovine upisanih u ovaj registar ima srednje obrazovanje, nešto manje je visoko obrazovano, dok je bez srednje škole više od jedan odsto. Međutim, kada se iz baze izdvoje samo novinari, skoro 40 odsto je završilo fakultet, 27 odsto srednju školu, 16 odsto nije završilo započete studije, a potom slede novinari sa višim obrazovanjem, doktoratom, magistraturom i sa specijalizacijom. Interesantno je da devetoro ima samo osnovno obrazovanje, dok isto toliko nije završilo srednju školu.

Na osnovu upisanih u Bazu podataka uočava se da je u novinarskoj profesiji više muškaraca nego žena, a većina je starosti između 35 i 49 godina. Skoro 2.500 zaposleno je na radiju i televiziji, više od 800 u periodičnoj štampi, 418 u dnevnim novinama, dok najmanje njih radi za internet glasila – 60.

Najviše novinara je iz Beograda, a što se tiče tema koje prate najveći broj novinara nije sektorski svrstan. Slede kultura i obrazovanje, zabava, unutrašnja politika, računari i socijalne teme, dok najmanje novinara prati automobile i teme iz sveta.

Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a, kaže za Danas da se ne može sa preciznošću reći koliko ukupno ima novinara u Srbiji, ali da se procenjuje da se taj broj kreće između 6.500 i 8.000 sa zaposlenima koji su bliži novinarskom zanimanju. On navodi da je pre nekoliko godina u medijskoj industriji bilo oko 11.000 zaposlenih, ali da je danas taj broj verovatno drugačiji.

– U poslednje vreme dosta medija je ugašeno, dok su u drugima zbog krize izvršene racionalizacije, tako da je broj novinara sigurno smanjen – objašnjava Raković.

Srđan Bogosavljević, direktor agencije Stratedžik marketing, kaže za Danas da podaci iz Baze podataka novinara nisu relevantni za generalizovanje o novinarskoj profesiji, odnosno ne predstavljaju slučajan uzorak, jer se novinari dobrovoljno upisuju u nju.

– Istraživanje od pre tri godine pokazuje da je u novinarstvu među mlađim novinarima više žena, koje se uglavnom ne zadržavaju u ovom poslu. Sa druge strane, novinarskom profesijom bavi se više starijih muškaraca, što pokazuje da oni duže ostaju u poslu – ističe Bogosavljević.

Jovanka Matić, naučna saradnica u Institutu društvenih nauka, ističe za Danas da ne postoje podaci o broju novinara i drugih zaposlenih u medijima, kao ni podaci o njihovoj obrazovnoj strukturi. Ona dodaje da ni profesionalna udruženja i organizacije nemaju uvid u aktivnosti koje se odvijaju u oblasti novinarskog, odnosno medijskog obrazovanja, u obrazovnu strukturu medijskih profesionalaca, pa čak ni u obrazovni status svojih članova.

Četvrtina urednika sa srednjom školom

Prema ranijem istraživanju Instituta društvenih nauka, nešto više od polovine urednika ima fakultetsko obrazovanje i još dva odsto i neki viši obrazovni stepen, ali svega 23 odsto ima diplome fakulteta specijalizovanih za novinarstvo. Četvrtina urednika završila je samo srednju školu, dok 15 odsto ima više obrazovanje.

Prema popisu više od 6.000 novinara

Prema popisu stanovništva iz 2002, u Srbiji postoji 6.148 novinara i publicista. Isti podaci pokazuju da je većina novinara fakultetski obrazovana (56 odsto), višeg obrazovanja je devet odsto, sa srednjom školom 34 odsto, dok osnovno i niže obrazovanje ima jedan odsto novinara.