Foto: DAREK DELMANOWICZ / EPA

Tako 38 odsto građana sebi i svojoj porodici u Novoj godini želi bolji standard, više novca, veće penzije i stan. Veliki broj građana – njih 17 odsto želi posao, odnosno zaposlenje. U zbiru to je 55 odsto, odnosno više od polovine ispitanika. Međutim, jako veliki broj građana, ukupno gledano stavlja neke vrednosti ispred želja vezanih za standard. Tako je 9 odsto ljudi sebi i svojoj porodici poželelo ljubav, isto toliko 9 odsto, uspeh dece i unuka, i isto toliko – 9 odsto – život bez stresa, dobro raspoloženje i dobre porodične odnose. Mir želi 7 odsto, 6 odsto navelo je neke druge želje, dok 5 odsto ne zna šta bi poželelo u 2017.

A na pitanje, šta bi poželeli Srbiji, 23 odsto građana odgovara – izlazak iz krize i napredak. Mir je drugom mestu sa 19 odsto, dok je bolji standard na trećem mestu sa 15 odsto. Više posla želi 14 odsto, za slogu se opredeljuje 6 odsto, a za ulazak Srbije u Evropsku uniju tek 3 odsto. Bolju Srbiju kao takvu navodi u odgovorima 3 odsto, a više odgovornosti prema građanima isto toliko.

Koju Novu godinu slavimo

Najveći broj građana slavi i „zvaničnu“ i „srpsku“ Novu godinu – njih 63 odsto, dok jedna petina, ili 20 odsto, slavi samo prvu. Samo „srpsku“ slavi 8 odsto građana, a ni jednu ni drugu za procenat više – njih 9 odsto.

Zimovanja i krediti

Velika većina građana Srbije neće ići na zimovanje – čak 89 odsto je na to pitanje odgovorilo negativno i da nema uslova za to. Na zimovanje ide 6 odsto dok se 5 odsto građana dvoumi, odgovorivši da nisu još odlučili.

Zanimljivo je da, uprkos tome što se tvrdi da veliki broj građana uzima kredite, čak 68 ispitanika tvrdi da nema kredit i da ne želi da se zaduži na ovaj način. Još 5 odsto nema kredit, ali bi hteli da ga imaju. Kredit ima 24 odsto stanovništva i ne želi novi. Samo tri odsto onih koji već imaju neki kredit, nemaju ništa protiv da se ponovo tako zaduže.

Đačke uniforme nisu „izašle“ iz mode

Nalaz koji predstavlja iznenađenje jeste veliki stepen podrške vraćanju obaveznih školskih uniformi u srednje škole. Zanimljivo je da su i prosvetne vlasti najavile da će anketirati roditelje o ovoj temi. Nalazi, međutim, nisu značajni samo sa stanovišta konkretne odluke, već i kao pokazatelj raspoloženja u društvu. Jer, čak dve trećine ispitanika podržava vraćanje obaveznih đačkih uniformi, preciznije njih 68 odsto, i to i za osnovnu i za srednju školu. Ako se tome doda da još 12 odsto građana podržava uvođenje obaveznih đačkih uniformi i za osnovnu školu, to je ogromna većina građana – 80 odsto. Samo 15 odsto ne podržava uopšte vraćanje školskih uniformi za đake, dok o tome uopšte ne razmišlja 5 odsto ispitanika.

Ogromna većina podržava obavezno služenje vojske

Tri četvrtine građana Srbije, ili 75 odsto podržava ponovno uvođenje služenja obaveznog vojnog roka – nalaz je koji privlači veliku pažnju. Vraćanje ove obaveze ne podržava oko jedne petine građana ili 19 odsto, dok 6 odsto ne razmišlja o tome.

U Srbiji je od 1. januara 2011. prestala obaveza služenja vojnog roka, tako da je petogodišnji period dobar vremenski razmak da se u istraživanju pokaže stav građana o tome. Kako su istakli istraživači Demostata, uprkos možda suprotnim očekivanjima, za služenje vojnog roka se u anketi najviše zalažu mlađi od 30 godina i to iz zapadne Srbije i Šumadije. Najmanje raspoloženje prema vojsci vlada u Beogradu, ali je i tamo čak 69 odsto ispitanika glasalo za obavezni odlazak u kasarnu. Samo svaki peti anketirani bio je protiv.