Žarihin, koji je i član ruskog Saveta za nacionalnu strategiju, juče je u Beogradu bio glavni uvodničar na debati „Budućnost Ukrajine nakon izbora iz perspektive odnosa između Evroazijske unije i EU: Sukob ili saradnja?“. Debatu je organizovao Centar za istraživanja migracija.

EU i SAD kažu da je izbore u Donbasu trebalo održati u decembru, prema Sporazumu iz Minska. Izbore održane 2. novembra ne priznaju. Za Moskvu je glasanje bilo legitimno. Ko je u pravu i zašto?

– Svako ima pravo na svoj način. Ako bismo stali na poziciju SAD, geopolitički su oni u pravu jer priznaju izbore održane u Kijevu, a ne i one u Donbasu. Međutim, Sporazumom iz Minska nisu utvrđeni rokovi za izbore, što Ameriku ne zanima. Ima jedna dosetka predsednika Putina – da SAD i EU ponekad „igraju fudbal“ s nama kao da smo mala deca. Jedan igrač uhvatio je loptu rukom i posle toga rekao da je sve u redu. Svi su zaboravili da je predsednik Janukovič bio maknut s vlasti suprotno zakonima Ukrajine.

Zašto je bilo toliko važno da se izbori održe u novembru?

– Samo zato što su rukovodioci Donjecka i Luganska shvatili da nisu imali legitimnost. Dok je trajao rat, kijevska armija je pokrenula agresiju na Lugansk i Donjeck i šefovi tih oblasti su osvojili teritoriju zato što su kao vojska imali legitimnost. Kad se rat završio i kad su potpisali Sporazum iz Minska shvatili su da im treba legitimnost i poverenje stanovništva.

Da li bi rezultat u decembru bio drugačiji?

– Ne, ali do decembra je trebalo voditi pregovore sa Kijevom, zato su im bili potrebni legitimnost i hitni izbori.

Mislite li da ima ikakve šanse da to i Zapad prihvati?

– Moraju poštovati želju naroda koji je glasao. Lugansk i Donjeck ne interesuje to što ih ne priznaje Kijev. Idu na novi sastanak sa Kijevom. To je mali deo planete. Kina ne priznaje 23 države u svetu. Priča se kako je čitav svet priznao Kosovo, ali nisu Rusija, Kina, Indija, Indonezija…

Kakve će biti posledice odluke ukrajinskog predsednika Porošenka da suspenduje specijalni status za Donjeck i Lugansk?

– Nikakve. Šta je dobio Donbas tim statusom? Dobili su agresiju. Sada imaju Novorusiju i to da Kijev nema kontrolu nad tom teritorijom.

Mislite li da će Kijev ponovo pokušati da povrati Donjeck i Lugansk vojnim putem?

– Mogu odmah da krenu u rat, nema ograničenja. Rukovodstvo u Kijevu sluša naredbe američke ambasade.

Koja je budućnost Donbasa – hoće li to biti zamrznuti konflikt, država koju će priznati samo Rusija ili nešto treće?

– Zamrznuti konflikt. Rusija nije imala drugi izbor kako da stavi Krim pod svoju kontrolu. U svakom drugom slučaju bio bi rat Ukrajine i Rusije. S druge strane, Rusija nema interes da se Kijev i čitava Ukrajina razdvoje od Novorusije (Donjeck i Lugansk, prim.aut.), da budu zauvek neprijatelji i prekinu sve odnose. To nema smisla ni ekonomski ni geopolitički. Novorusija je prilično integrisana u ekonomiju Ukrajine. Prekidanje odnosa bi bilo katastrofa za Kijev.

U interesu Kijeva neće biti raskinute veze?

– Nema drugog rešenja. Novorusija više nije teritorija Ukrajine.

Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući Krim. S druge strane, zvaničnici Srbije ističu da nikad neće uvesti sankcije Rusiji. Ponavljaju da žele jednako dobre odnose sa Zapadom i Rusijom. Da li je to realistična politika?

– To je veoma komplikovana politika, ali u današnjoj situaciji jedina moguća. Isto je sa Ukrajinom. Ukrajina je vodila politiku dobrih odnosa sa Moskvom i nikakvih odnosa sa EU. Posle toga odlučili su da idu na Zapad i prekinu sve veze sa Moskvom, a to je bila greška. Ovde nije reč samo o lošim odnosima i sukobima Rusije i Ukrajine. To su neregulisani odnosi na ogromnoj teritoriji Evroazije.

Mislite li da je moguća promena spoljnopolitičke orijentacije Srbije, da se umesto EU kao putu bez alternative okrene Evroaziji?

– Teško pitanje. Naša ideja je savez od Lisabona do Vladivostoka. To bi bilo rešenje svih problema, ne samo u Ukrajini. Ako gledamo Ukrajinu, Lavov će na Zapad, Novorusija ka Rusiji. Ako bi bio jedinstveni prostor od Lisabona do Vladivostoka, Ukrajina bi postala most. Ukrajina ima granicu sa Rusijom, Srbija je udaljena geografski, ali kulturno, mentalitetski, istorijski i po nekim drugim faktorima takođe može imati ulogu mosta. Jedinstven prostor od Lisabona do Vladivostoka bi funkcionisao jer ima intelekt, finansije, ima snagu. Amerika bi bila kao u XIX veku, daleka provincija bez uticaja na Evropu. U tome je problem. SAD shvata da bi izgubila sve i bori se za dominaciju u svetu.

Da li sankcije mogu da utiču na spoljnu politiku Rusije?

– Nikako. To nije moguće. Ali mi ćemo imati probleme, biće teško za Rusiju zbog stalnih finansijskih i ekonomskih veza sa EU.

Valensa je ove nedelje rekao da je Putin objavio rat svetu, na Zapadu Putina upoređuju čak i sa Hitlerom. Iz Rusije pak često stižu ocene o fašizmu u Kijevu. Koliko imaju smisla sve te optužbe?

– Kako nazvati, osim fašistom ili nacistom, nekoga ko ubija ljude samo zato što su Rusi? I zašto Ukrajinci beže u Rusiju kod fašiste i naciste Putina? Kijevska propaganda je da su svi Rusi neprijatelji. Nekada su i od Miloševića na Zapadu pravili monstruma. Velika je greška Evrope što nije zainteresovana za svoje interese, već sprovodi američke.

Jacenjuk „izbrojao“ izbore

Da li očekujete stabilnu političku situaciju u Ukrajini posle izbora 26. oktobra ili rivalstvo između Jacenjukove vlade i predsednika Porošenka?

– Nije slučajno što je Porošenko imao privremenu vladu. On je stalno imao u glavi 2005. godinu kada je postojao sukob Julije Timošenko i Viktora Juščenka. Porošenku je bilo važno da promeni ustav, da se smanje ovlašćenja premijera. Jacenjuk je to shvatio i izbrojao izbore u svoju korist.