Obeležavanje osam decenija od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine 1Photo: BETAPHOTO/Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja/DS)

„Danas je šesti april, osamdeseti po redu od izbijanja Drugog svetskog rata. U našem slučaju on sadrži specifičnost i simboliku. Pored stradanja ljudi i materijalnih dobara, prve sate Drugog svetskog rata na našem tlu obeležilo je uništenje najznačajnije zbirke pokretne kulturne baštine u ovom delu Evrope – Narodne biblioteke Srbije“, napisao je Vučić na instagram profilu budućnostsrbijeav.

„I ovog 6. aprila kraj kratera na Kosančićevom vencu, obraslog u korov i naš zaborav, svestan tragičnih posledica tog čina, želim da ukažem na neophodnost uređenja tog lokaliteta koji i danas svedoči o trijumfu volje da se plamenom postigne trijumf uništenja i zaborava“, objavio je on, uz fotografije sa mesta gde se nalazila Narodna biblioteka.

Cilj tog obilaska je , kako je istakao, da se sa mesta, na kome je počinjen najveći pojedinačni ratni zločin nad kulturnim nasleđem u čitavoj Evropi tokom Drugog svetskog rata, uputi jasna i odlučna poruka domaćoj i inostranoj javnosti da Srbija ostaje posvećena idealima antifašizma, slobodarstva, nepokora i saradnje na kojima su zasnovani savremena Evropa i svet.

Obeležavanje osam decenija od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine 2
Foto: FoNet/Instagram

Nizom manifestacija danas će biti obeleženo osam decenija od kako je nacistička Nemačka bombardovala Beograd, 6. aprila 1941, uz velike ljudske žrtve i materijalna razaranja, čime je na području Kraljevine Jugoslavije započeo Drugi svetski rat.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Кisić Tepavčević predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju u Beogradu.

Ministar kulture i informisanja Maja Gojković i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo položiće u 11.00 časova vence na Кosančićevom vencu, na mestu zgrade nacionalne biblioteke koja je uništena u bombardovanju, a sa njom i neprocenjivo kulturno blago.

U 12.00 kod Spomenika pilotima braniocima Beograda vence će položiti delegacija predvođena ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem.

Na Trgu Republike u Beogradu, biće postavljena izložba koja će prikazati herojstvo ruskog i srpskog naroda i njihovo stradanje u Drugom svetskom ratu, a prethodno će predstavnici ambasade Rusije i gradske uprave položiti venac na Novom groblju, na Spomen-groblje žrtvama bombardovanja.

Obeležavanje osam decenija od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine 3
Foto: FoNet/Instagram

Pomen poginulima u bombardovanju biće služen u 8.30 u Vaznesenjskoj crkvi, u čijoj su porti tokom bombardovanja poginuli civili.

U Aleji stradalih u šestoaprliskom bombardovanju ukupno je sahranjeno 1.992 ljudi. Od tog broja je identifikovana 631 osoba. Ne zna se identitet 909 muškaraca, 393 žene i 59 dece, naveli su iz Vlade.

Beograd su avioni bombardovali u rano jutro bez objave rata, u više talasa, iako je bio proglašen za otvoreni grad.

Napadu je neposredno prethodilo nekoliko dramatičnih dana – potpisivanje Trojnog pakta, puč oficira i 27-martovske demonstracije zbog čega je Adolf Hitler naredio odmazdu.

Nekoliko sati ranije, pre napada na Beograd, specijalne nemačke jedinice zauzele su noću Sipski kanal na Dunavu, u Đerdapskoj klisuri, kako bi onemogućile njegovo zaprečavanje kao vitalnog plovnog pravca.

Država je kapitulirala 17. aprila, vlada i maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević izbegli su iz zemlje, u London.

Nemačka i njeni saveznici rasparčali su Kraljevinu, Srbija je okupirana, 10. aprila je proglašena zločinačka Nezavisna država Hrvatska.

Uz rat protiv okupatora, besneo je i građanski, po čijem završetku je uspostavljana komunistička republika i ukinuta monarhija.

Jugoslavija se raspala u građanskom ratu započetom pola veka od početka Drugog svetskog rata.

Šib: Kao nemački ambasador osećam iskrenu potrebu da odam počast žrtvama

„Kao nemački ambasador u Srbiji osećam iskrenu potrebu da odam počast žrtvama stravičnih zločina počinjenih u ime Nemačke“, poručio je danas u autorskom tekstu za Politiku ambasador Nemačke Tomas Šib na godišnjicu bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu.

„Napad na Beograd je bio samo početak zločina koji su usledili, naglasio je on i podsetio da su na tertitoriji Srbije za vreme okupacije ubijene desetine hiljada ljudi. Većina jevrejskog stanovništva je ubijena, hiljade njih samo ovde u Beogradu, na Sajmištu“, dodao je Šib.

Šib je ocenio da je potrebno sačuvati sećanje na ogromnu destrukciju, kobnu mržnju i izopačenu ideologiju uništenja svega ljudskog koja je dovela do najgoreg sloma civilizacije u istoriji čovečanstva.

„Nek nam to bude opomena i služi za nauk, da se više nikada ne ponovi. A, bez zajedničkog sećanja i osvrta na ono što se desilo, istinsko pomirenje je nezamislivo“, poručio je on.

„S pogledom na to mračno poglavlje u našoj zajedničkoj istoriji, partnerstvo, štaviše duboko prijateljstvo koje se razvilo između naših zemalja, ne podrazumeva se samo po sebi. Intenzitet naše međusobne komunikacije i razmene među ljudima, raznolikost u kulturi i privredi, impresionira me svaki put“, ukazao je Šib.

Šib je rekao da mu je zadovoljstvo svaki put kada primeti da ovde u Srbiji postoji veliko interesovanje za Nemačku i naglasio da će se zalagati za učvršćivanje takvih odnosa u budućnosti.

Obeležavanje osam decenija od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine 4
Photo: BETAPHOTO/Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja/DS)

Stefanović: Naš narod skupo platio svoje antifašističko opredeljenje

Naš narod i zemlja su skupo platili svoje antifašističko opredeljenje, a bombardovanje Beograda pre osam decenija je bilo teroristički čin fašističke Nemačke, u znak odmazde Adolfa Hitlera zbog puča 27. marta, izjavio je danas ministar odbrane Nebošša Stefanović.

Ističući da je 6. april 1941. godine bio jedan od najtežih i najcrnjih dana u istoriji prestonice, Stefanović je, posle polaganja venaca na spomenik poginulim pilotima – braniocima Beograda, rekao da je puno nadmoćniji neprijatelj tada naišao na heroje našega neba, pripadnike Šestog avijacijskog puka, koji su poleteli da se suprostave, iako su bili svesni da će poginuti, a 11 ih je izgubilo život.

Oborili su više od 40 nemačkih bombardera i lovaca, podsetio je on.

Stefanović je konstatovao da snagu i volju srpskog naroda nikad niko kroz istoriju nije uspeo da slomi.

Bili smo i ostali antifašistički narod. Ne smemo nikad da zaboravimo naše heroje i njihova slavna dela, poručio je on.

Vence su, pored Stefanovića, koji je predvodio državnu delegaciju, položili i predstavnici više boračkih i veteranskih udruženja i organizacija.

Besmrtni puk 2021: Sećanje na bombardovanje je borba protiv revizije istorije

Sećanje na bombardovanje Beograda pre 80 godina i stradanje srpskog naroda vid su borbe protiv istorijskog revizionizma, ocenili su danas učesnici onlajn konferencije „Besmrtni puk 2021 – korakom predaka, korakom pobede“.

„Ruski Besmrtni puk je zbog naše saradnje i odbijanja revizije istorije, dobio punu podršku ovde u Srbiji“, rekao je ruski ambasador u Aleksandar Bocan-Harčenko.

On je dodao da je taj pokret posle Rusije najrazvijeniji u Srbiji.

Ministar i predsednik Fondacije „Besmrtni puk“ Nenad Popović rekao je da borba nije završena kapitulacijom nacističke Nemačke te da mnogi pokušavaju da „izvitopere istoriju i izbrišu svoju zločinačku ulogu u Drugom svetskom ratu“.

„Naša današnja borba protiv revizionizma istorije je nastavak borbe naših deda i baba“, rekao je on i dodao da je Beograd oslobođen uz pomoć ruskih snaga te da ta borba i saradnja traju i danas.

„Želja za slobodom je pobedila stotine i hiljade vidljivih i nevidljivih aviona. Borba naših predaka nije bila uzaludna. Jedino što je uzaludno jesu pokušaji onih koji žele da tu borbu zaboravimo“, rekao je Popović.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je podsetio da je Beograd u 20. veku bombardovan pet puta.

„Koliko god da je bila srpska golgota, u aprilu 1941. godine se videlo koliko je srpskom narodu važna sloboda. Prvo smo rekli ne Hitleru, a onda smo rekli da slobodi i borbi za osvajanje slobode“, rekao je Vesić.

Beograd je u bombardovanju pretrpeo veliku štetu, a bombardovani su i Skoplje i Sarajevo, dodao je Vesić.

„Jedanaest pilota je izgubilo život u odbrani Beograda, a između 42 i 48 nemačkih aviona je oboreno. Više od 500 aviona je učestvovalo u napadu na Beograd, a više od 400 tona bombi je bačeno“, dodao je zamenik gradonačelnika.

On je naveo da je Dorćol jedan od najteže razorenih delova grada „možda zato što je na Dorćolu uglavnom živelo jevrejsko stanovništvo“.

Dodao je da je bombardovanje Beograda bio „čist teroristički akt“.

close
Obeležavanje osam decenija od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine 5

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.