Nigerija i Angola su najveći afrički proizvođači nafte, iako narod ovih zemalja živi u velikom siromaštvu. Ukorenjena korupcija jedan je od razloga što se prihodima od nafte „sladi“ samo vladajuća garnitura a ne i obični građani u obe zemlje, dok brojni rangovi vojnih grupa doprinose nestabilnosti i prete svetskom snabdevanju naftom.
Ovonedeljna poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton Angoli i Nigeriji ukazala je koliko je Americi važno da se okrene afričkim izvorima nafte u trenutku dok pokušava da smanji svoje potrebe za naftom sa Bliskog istoka. Klintonova je naglasila potrebu za većom odgovornošću i transparentnošću, i apelovala na angolsku vladu predsednika Hosea Eduarda dos Santosa, koji je na vlasti od 1979, da usvoji novi ustav, istraži navode o zloupotrebama ljudskih prava i drži obećanje da će sazvati predsedničke izbore. Visoki savetnik Klintonove za Afriku ukazuje da su veze sa Nigerijom od suštinskog značaja za američke odnose sa kontinentom, pre svega zbog razvijene naftne industrije zemlje koja snabdeva i američko tržište. „Nigerija je bez sumnje najvažnija zemlja podsaharske Afrik“, kaže Džon Karson, pomoćnik državnog sekretara SAD za Afriku.
Prošle godine, Amerika je uvezla 1.05 miliona barela nafte iz Nigerije, gotovo onoliko koliko i iz Saudijske Arabije, čime je ova država zapadne Afrike, njen peti po veličini naftni izvor. Angola na jugu kontinenta, bila je šesti sa 468.000 barela. Prema podacima iz juna, Angola je prestigla Nigeriju i postala najveći proizvođač nafte na afričkom kontinentu.
S druge strane, ogromne naftne rezerve su pre kletva nego blagoslov za obične Nigerijce i Angolce. Analitičari naglašavaju da petrodolari omogućavaju liderima ovih zemalja da se ogluše o strane kritike, za razliku od susednih država koje se oslanjaju i žive od priliva stranih turista i pomoći.
Global vitnes, londonska grupa, prenela je da je nekoliko akcionara privatnih firmi koje imaju ovlašćenje državne naftne kompanije Angole da učestvuju u nadmetanju za unosne ugovore, imaju ista imena kao i visoki sadašnji i bivši zvaničnici zemlje, uključujući i predsednika državne naftne kompanije. „Uprkos rasprostranjenom osećanju da je korupcija na svim nivoima vlade endemična, nije pokrenuta nijedna istraga niti podignuta optužnica protiv nekog zvaničnika vlade“, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Stejt departmenta.
Više od dve trećine od 12 miliona Angolaca i više od četiri petine od 150 miliona Nigerijaca žive sa manje dva dolara dnevno. Mnogi osećaju nebrigu vlasti. „Njih nije briga za malog čoveka“, kaže Sem Olufemi, prodavac telefonskih kartica.
S druge strane, Angola je bila pogođena nemirima u Kabindi, glavnom regionu gde se proizvodi nafta. Grupe za zaštitu ljudskih prava optužuju vojsku za brojna zlodela i tvrde da su vladini zvaničnici proneverili milione dolara od naftnih prihoda. Hiljade ljudi ubijeno je ove godine u nigerijskoj naftom bogatoj Delti, gde se vojska bori sa raznim kriminalnim bandama, a česti su i bombaški napadi na naftna postrojenja i otmice stranaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
