Jedno od glavnih političkih pitanja – hoće li se u Francuskoj organizovati referendumi o ulasku Turske i balkanskih država u Evropsku uniju – uskoro bi ponovo moglo da bude otvoreno. Povod je visoki komitet za institucionalne reforme koji je osnovao predsednik Nikola Sarkozi.
Prema nedavno usvojenom amandmanu na Ustav Francuske predsednik države moraće da raspiše referendum o pristupu svake nove države Uniji.
Jedno od glavnih političkih pitanja – hoće li se u Francuskoj organizovati referendumi o ulasku Turske i balkanskih država u Evropsku uniju – uskoro bi ponovo moglo da bude otvoreno. Povod je visoki komitet za institucionalne reforme koji je osnovao predsednik Nikola Sarkozi.
Prema nedavno usvojenom amandmanu na Ustav Francuske predsednik države moraće da raspiše referendum o pristupu svake nove države Uniji. Reč je o dalekosežnoj odredbi koju je inaugurisao bivši predsednik Žak Širak. On se zalagao za uvođenje referenduma o budućim proširenjima EU uoči izjašnjavanja o evropskom ustavu 2005, nadajući se da će Francuzima ustav biti prihvatljiviji ukoliko bi kasnije mogli da glasaju o nepopularnom ulasku Turske u blok.
Klauzula bi pogodila i Srbiju
Klauzula o referendumu u francuskom Ustavu može pogoditi ne samo Tursku, već i druge države koje svoju perspektivu vide u EU – Makedoniju, BIH, Srbiju, Crnu Goru i možda nezavisno Kosovo. Samo je Hrvatska, koja se nada ulasku u punopravno članstvo EU do kraja decenije, jasno izuzeta iz francuske klauzule.
Međutim, prema rečima Žana Kvatremera, dopisnika-veterana francuskog Liberasiona iz EU, predsednik Sarkozi ubrzo bi mogao da dovede u pitanje nasleđe svog prethodnika. Novi predsednik je prošlog meseca zatražio od „komiteta za razmišljanje“, koji čine visoki zvaničnici i eksperti, da preispitaju ukupnu institucionalnu ravnotežu Republike.
Sarkozi se nada, napisao je Kvatremer u svom blogu, da će komitet predložiti ukidanje obavezne odredbe o referendumima o budućim proširenjima EU. Klauzulu o referendumu, koja bi mogla dovesti do niza francuskih „ne“ kandidatima za članstvo u EU, više puta su negativno ocenili ne samo Sarkozi, već i veći deo političkog establišmenta Francuske.
Negativni glasovi Francuza izazvali bi krizu u odnosima Pariza s državama koje se nadaju članstvu u EU i ograničili manevarski prostor francuske diplomatije, smatra veteran Liberasiona. Ovakav stav ipak iznenađuje, budući da je Sarkozi poznati protivnik ulaska Turske u EU. Odustajanje od referenduma Sarkoziju bi oduzelo značajno sredstvo kojim bi mogao da blokira učlanjenje Turske, a istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju da se većina Francuza protivi proširenju Unije na tu državu.
Dok se predsednik nije izjasnio za ukidanje referenduma Liberasion citira neimenovanog ministra iz njegove vlade. Međutim, Filip Moro Defarž, istraživač na Francuskom institutu za međunarodne odnose, smatra da protivljenje članstvu Turske u EU ne mora da ide ruku pod ruku s referendumom. „U Sarkozijevoj viziji parlament bi trebalo da igra važniju ulogu u političkom životu, uključujući i evropska pitanja. Neko bi mogao da kaže: protiv sam učlanjenja Turske u EU, ali imam poverenja u parlament“, smatra Defarž.
Još jedan faktor dileme hoće li Francuzi glasati o proširenjima EU predstavlja nastojanje Sarkozija da raskrsti s nasleđem Žaka Širaka, jednog od njegovih arhivirala. „Sarkozi je veoma sklon poništavanju dostignuća Žaka Širaka. Račun još uvek nije namiren“, smatra Defarž.
Ukoliko želi da iz Ustava izbriše klauzulu o referendumu Sarkozi će morati da obezbedi podršku tri petine u „kongresu“, telu koje objedinjuje Nacionalnu skupštinu i Senat. Da bi to ostvario morao bi imati podršku opozicionih socijalista, a oni su se već izjasnili protiv bilo kakvih institucionalnih reformi. „Izmeniti Ustav biće veoma teško“, ističe Defarž.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
