Od dosadnog grada do centra zabave

„Znam da Beograd među užurbanim turistima ima reputaciju dosadnog grada. Po mom mišljenju, ništa što je veoma lepo ne može biti dosadno. Ali da je i bilo drukčije, svakako je napravedno suditi o jednom gradu, isto kao i o nekoj osobi prema prvim letimičnim utiscima. Da bismo doneli sud o dobrim ili rđavim osobinama jednog mesta ili osobe, potrebno je prisno ih poznavati, svako ko prisno poznaje Beograd mora strasno da ga voli.“
Ovako je krajem 19. veka opisivao Beograd Herbert Vivien, dopisnik londonskog Daily Expressa. A danas, većina stranih novinara koji se u Beogradu zateknu na svom radnom zadatku opisuju ga kao jednu od najinteresantnijih metropola Evrope i mesto hodočašća ljudi željnih dobre zabave. U Hotelu Moskva mestu koje je oduvek predstavljalo centar gradskog društvenog i kulturnog života i neizbežni deo turističke ponude grada, Turistička organizacija krajem prošle godine obeležila je jubilej – 70 godina od proglašenja Beograda turističkim mestom.

Kad je Orijent ekspres prolazio Beogradom

Čuveni Orijent ekspres za Instanbul, preko Beograda i Niša počeo je da saobraća 1885. godine. Od Sofije do Plovdiva putovalo se kolima sa konjskom zapregom i putovanje je trajalo dva dana. Direktan saobraćaj između Pariza i Instanbula uspostavljen je tek 1888. godine. Putovanje je trajalo 62 časa.U početku Orijent ekspres je vozio samo kraljeve, vojvode, diplomate i pripadnike najviših slojeva društva. Život ovog čuvenog voza trajao je sve do šezdesetih fodina 20.veka. Godine 1977. ukinut je kao nerentabilno prevozno sredstvo.

„Iako je Beograd postajao vremenom sve privlačniji za posetioce, turizmu se poklanjalo vrlo malo pažnje. Pravi početak planske turističke akcije biće donošenje Uredbe o unapređenju turizma, kao i pravilnika o proglašenju turističkih mesta 23. decembra 1936. godine, kada je Beograd proglašen za turističko mesto“, navodi se u monografiji Vesne Aleksić Turizam u Beogradu 1840 – 1940, koja je objavljena povodom ovog značajnog jubileja za istoriju grada.
Beograd je u svojoj dugoj istoriji ugostio mnogo istorijskih ličnosti, diplomata, novinara, trgovaca i na svakog od njih ostavio je poseban utisak.
Na početku 20 veka nemački istoričar Feliks Filip Kanic pisao je o životu Beograda.
„Posle podne i uveče, u glavnim ulicama koje vode na Kalemegdan, nastaje dotle nepoznata živost. Gospe blistaju u najmodernijoj odeći, pored koja lepa narodna nošnja utoliko prijatnije deluje što se ređe viđa. U ovoj veseloj vrevi videćete uglavnom elegantno odevene muškarce, koji ispitivački posmatraju prolaznike, oficire u veom ukusnim uniformama i mlade diplomate, koji dolaze od Karla Perola, Fornitore della Reale Casa de Serbia, iz Grand hotela ili Imperijala, glasno razgovarajući na svim jezicima“, zabeležio je Kanic.
U Srpskim novinama u rubrici Spiskovi putnika, objavljivana su imena putnika koji su odsedali u gradskimn gostionicama i hotelima. Uglavnom su to bili trgovci, što govori da se dolazilo u Beograd prvenstveno radi posla.
Danas, u Beograd se dolazi poslom ali i radi zabave. Beogradski festival piva i doček Nove godine na trgovima postali su prepoznatljiv turistički brend u regionu, a i šire. Novu 2007. na trgovima i ulicama Beograda dočekalo je oko 40 hiljada stranaca. Prema rečima zamenice gradonačelnika Radmile Hrustanović, stranci vole da dođu u Beograd jer se u njemu „ne osećaju kao stranci“.
Ulica Strahinjića bana, splavovi, Skadarlija,brojni elitni restorani, diskoteke,Beogradska tvrđava… sve su to mesta koja gosti Beograda ne zaobilaze,i uvek se iznova vraćaju ovom gradu.