Kada je šest zemalja osnivača Evropske unije uspostavilo zajednički parlament 1958, ta skupština je bila tek nešto više od pričaonice u kojoj se razgovaralo o samo nekim temama i koja je imala za vlade samo savetodavnu ulogu.
Pola veka kasnije, slika se promenila: uspostavljeno je punopravno zakonodavno telo koje može da donosi ili odbacuje zakone, ili blokira celokupan budžet Evropske unije.
Kada je šest zemalja osnivača Evropske unije uspostavilo zajednički parlament 1958, ta skupština je bila tek nešto više od pričaonice u kojoj se razgovaralo o samo nekim temama i koja je imala za vlade samo savetodavnu ulogu.
Pola veka kasnije, slika se promenila: uspostavljeno je punopravno zakonodavno telo koje može da donosi ili odbacuje zakone, ili blokira celokupan budžet Evropske unije. Parlament EU juče je proslavio pedeseti rođendan, ali uz zahteve za njegovu transformaciju i postavljanje pitanja o troškovima održavanja, slabostima i nemogućnosti da se odbrani od pritisaka raznih lobija, kao i o njegovim nadležnostima.
Parlament, koji ima 785 članova, jedno je od najvećih tela te vrste na svetu i jedini multinacionalni parlament u kome sede direktno izabrani poslanici. „To je ogroman parlament. Trebalo bi da odete u Kinu da biste videli nešto slično. Uprkos povremenoj neefikasnosti, mislim da je to veoma profesionalan i uticajan parlament“, rekla je politička analitičarka Centra za evropsku politiku Sara Hageman.
Trenutno EU ima 27 članica, što utiče na povećanje moći parlamenta. Poslanici usvajaju zakone za industriju vrednu milijarde dolara, od telekomunikacija do energetike. To, takođe, čini da su članovi parlamenta pod velikim pritiskom predstavnika industrije. Uticaj parlamenta na budžetska pitanja porastao je od sedamdesetih, a njegov puni legitimitet je uspostavljen 1979. kada je postao jedino direktno izabrano telo EU.
Već sledeće godine, parlament će imati jednaka zakonodavna ovlašćenja kao države članice i njihovi parlamenti u svim političkim oblastima, propisanim ugovorom EU. To je probudilo sumnje da li će različite grupe poslanika, od onih sa krajnje levice do onih sa krajnje desnice, moći da odgovore tom zadatku.
Ono što će biti ključno za evropske poslanike u ispunjavanju njihovih dužnosti jeste javna podrška, naročito kada se radi o pitanjima pravosuđa i unutrašnjih poslova. Parlament EU do sada nije uspeo da animira za glasanje većinu birača: samo 45 odsto građana EU učestvovalo je na izborima 2004. godine.
Perspektive evropskog parlamenta su, bez sumnje, zamagljene i raspravom oko troškova poslanika, koji su razapeti između Strazbura, gde se jednom mesečno održavaju četvorodnevne plenarne sednice i sedišta EU u Briselu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
