Odlazak borkinje uz "Hej, Sloveni" 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Operska pevačica Katarina Jovanović na odru je otpevala Borki njenu omiljenu pesmu „Sve ptičice iz gore“, a kovčeg je spušten uz jugoslovensku himnu „Hej, Sloveni“.

Poslednji pozdrav Borki Pavićević su između ostalih uputili: Latinka Perović, Srbijanka Turajlić, Slobodan Šijan, Ivan Čolović, Ivana Stefanović, Vesna Pešić, Zoran Živković, Saša Janković, Svetozar Cvetković, Milan Caci Mihailović, Nikola Đuričko, Nataša Kandić, Sonja Liht, Nadežda Gaće, Antonela Riha, Danica Vučinić, Grujica Spasović, Ivana Vujić, Ivan Medenica, Jelena Bogavac, Branka Prpa, Dubravka Stojanović, Dušan Otašević, Staša Zajović, Slobodan Nakarada, Branislav Dimitrijević, Dejan Sretenović, Dragoljub Bakić i još mnogo umetnika i umetnica, mnogo prijatelja koji su drugovali sa Borkom Pavićević.

Ana Miljanić, dramaturškinja i prijateljica Borke Pavićević, pročitala je govor u kapeli. Ona je rekla da je osim omiljene Borkine pesme moglo biti otpevano još mnogo Borki najdražih, jer ih je imala puno na svom repertoaru i to sve do jedne zamišljenih da se pevaju „horski, kako ko ume, da se pevaju sa drugima“.

– Jer ima, kao što je slučaj kod neponovljivih ljudi, za tebe Borka, mnogo mogućih opisa, mnogo pokušaja da se otkrije suština, za tebe tako drugačiju… Ti si znala da budeš mlada, zato si i imala prijatelja, ne generaciju, i poštovanje prema nemogućim zahtevima mladosti, prema otporu, prema drugačijoj slici ovog sveta… Htela si da nam pokažeš da je i u nepravednoj muci život itekako lep, da se mora živeti i biti srećan kao što si to bila ti. Najsrećnija kada si skakala u more i to na glavu. Zato ova melodija puta na more, standarda sredine prošlog veka u ovim krajevima, tih putovanja i svega onoga što su ona bila za tebe i što su prestala da budu za mnoge krajem prošlog veka. Veliko more, ti bi napisala, citirajući velikog pesnika, e pusto more, e pusti vali – afirmacija života, veliki je to zadatak svih ovih poslednjih decenija – rekla je Ana Miljanić podsetivši da je Borka rođena na moru, u Kotoru, da je bila Jugoslovenka u onom smislu u kome to ujedno znači i svet.

– Nisu te nikad zanimale mape baš mnogo i karte, već koju vrstu veze one čine sa onim što nije ubeleženo. Velika je tvoja mapa, Borka, ne samo zato što je važna i priznata, nego što je ispunjena, sva je povezana , „sve je jedno“ govorila je Borka, govorila si… Sva su ta mesta na mapi tvoja, ona koja si zvala svojim jer si patila sa njima, branila i hrabrila ih sve i uvek išla kad te zovu…

– Stvorila si čitav jedan svet inauguracija i komemoracija, prostor za odgovornost i sada ono tvoje „moramo, a ko će drugi, zvali su“ postaje neko naše „moramo“ – rekla je između ostalog Ana Miljanić, dodajući da je Borka stvorila čitav jedan svet i za one za koje obično nema mesta, da je taj svet dobar, vredan i lep.

– Nismo te zamišljali osim da te ima. Toliko života, kao da trajno pripadaš ovoj strani, uvek prisutna, prisutna kao odazvana ili si već krenula bez poziva jer si prepoznala da neko mora. U svakom slučaju, prisutna i lepa. Lepo je ono što si pravila, lepo je ono što si napravila, lepo je od nežnosti i istine. Rekla si da si uradila koliko si mogla, koliko si znala i umela. Znala si da poštuješ, da se diviš, da voliš, tako smo bili i mi bolji nego što možda zaista jesmo. O zaslugama i uspesima si govorila u pluralu, o kritici u svoje ime. Tu za Borku nije bilo dileme, tu za tebe, Borka, nije bilo dileme. Sve će biti manje moguće bez tebe. Moraće svako da se pozove da nastavi tu čudesnu dramaturgiju kontinuiteta, da ne spadnemo na ono što si zvala „dosadno i malo“, „glupo i obično“. Govorili su, nekad i direktno, da si komplikovana, da ne razumeš. Sada će se, bojim se, pokazati da si činila sve da učiniš izbor jednostavnijim, da si dokazala da se može sve odjednom, da si nam dostojanstveno pomogla da sve izgleda moguće, da sebi izgledamo kao da možemo da menjamo svet. Sutra je novi dan i sutra ćemo biti u tvom Centru za kulturnu dekontaminaciju i probaćemo da te ne svedemo na poruku, da se na zadovoljimo time da je bilo važno i odustanemo, da nastavimo, ti bi rekla, ma koliki je to posao…

Ali kada, „ah, jednoga dana“ budemo živeli u pravednijem svetu, a ti, Borka, znaš te stihove, recitovala si ih često i do kraja, biće ga jer je bilo tebe – poručila je Ana Miljanić svojoj prijateljici.

close
Odlazak borkinje uz "Hej, Sloveni" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.