Odlazak na skijanje i dalje luksuz

Mnogi su propustili čari zimskih čarolija na planinama najviše zbog nedostatka novca, jer ma koliko primamljivo sve bilo, odlazak na skijanje za građane Srbije i dalje je veliki luksuz. Prosečne srpske plate jednostavno ne mogu da pokriju sve troškove, čak veći deo njih. Pa opet, iz godine u godinu zimski centri u Srbiji izgledaju sve bolje, niču novi hoteli, privatne vile i domaćini, kako smo bar saznali na Kopaoniku, trude se da novim uslugama i nižim cenama prizovu turiste.

– Pre tri godine Kopaonik je bio skupa destinacija sa lošim smeštajem – kaže direktor MK resorta na Kopaoniku Nikola Avram. Sada više nije tako, tvrdi, Konaci su renovirani kao i hotel Grand, koji je prošlog leta delimično izgoreo. Luksuzom, ali sa pravom merom, odiše svaki kutak MK resorta, čiji su kapaciteti uprkos „jačim“ cenama puni do 20. januara.

– Prošle godine zabeležili smo 80.000 noćenja, ove očekujemo bar 90.000 i možemo da se pohvalimo da je Kopaonik regionalni lider što se tiče skijališta – napominje Avram.

Direktor Skijališta Srbije Dejan Ljevnaić kaže da je ceo Kopaonik, koji ima kapacitet od 10.000 smeštaja, prošle godine imao 200.000 noćenja i da je prodato 110.000 karata za ski-pas. Kopanik je najpopularnija zimska destinacija u Srbiji, i najozbiljnija sa čak 36 staza, od čega je šest „crnih“, onih na koje idu samo najsmeliji. Ukupno 55 kilometara staza.

– To je više od četvrtine onog što ima cela Slovenija, koja je skijaška nacija – ističe Ljevnaić.

Kopaonik je „ozbiljna“ planina, a oni koji vode računa o njenom razvoju kao turističke destinacije to znaju odavno i sada pokušavaju da velikane ski-sporta dovedu i u Srbiju.

– Planiramo da jednog dana dovedemo Svetski kup na Kopanik, ali pre toga moramo da budemo domaćini bar četiri evro kupa i za to smo aplicirali – napominje direktor Skijališta.

U međuvremenu, Kopaonik, kao uostalom i drugi zimski centri poput Zlatibora, od prošle godine i Stare planine, imaju zadatak da privuku što više gostiju. Pitanje zbog čega je skijanje skup sport više se i ne postavlja, samo ski-oprema koja se iznajmljuje je 17 evra, kada kupujete svoju košta još više, dnevni ski-pas je od 900 do 2.500 dinara, a na sve to tu su još put, troškovi za smeštaj i hranu.

Na primer, cene u Grandu, koji je najskuplji na Kopu, su od 56 do 180 evra za polupansion, a u hotelu Angella od 39 do 120 evra po osobi. Najjeftinije je u periodu od druge polovine marta, dok je najskuplje za doček Nove godine. U apartmanima Konaci noć košta od 40 do 110 evra po apartmanu u zavisnosti da li je za dve ili četiri osobe. U obližnjih privatnim vilama i apartmanima na obroncima ove planine četvorokrevetni apartman može da se nađe i po ceni od 45 evra, dok su dvokrevetne sobe od 30 do 70 evra, samo prenoćište bez doručka. U kafićima cene slične beogradskim, kafe od 130 do 160 dinara, domaća piva 200 dinara, sokovi 150, a voda 90 dinara.

Deluje skupo, većini i jeste, ali domaćinima ovde smeta što se Kopaonik godinama ističe kao najskuplja destinacija. „Samo Jahorina ima jeftiniji ski-pas od nas kada se radi o ozbiljnijim ski-centrima. A kada poredite cene i uslugu, retko ko vodi računa o tome da je, na primer, staza u Austriji ili Italiji nekoliko kilometara od hotela u kom ste smešteni, dok ovde čim izađete iz zgrade već ste na stazi“, objašnjava Avram. Ove godine ski-pas je 90 evra, u isto vreme drugi evropski centri poput Banskog naplaćuju ga 140 evra, u Italiji cena je čak 200 evra za sedmodnevni ski-pas. Cene bi mogle da budu jeftinije i kada bi na primer Srbija uradila nešto slično kao i Slovenija – podelila školske raspuste po regionima. „Slovenija ima tri regiona i svaki ima raspust u različito vreme. Mi smo poslali zahtev, koji nije odgovarao Ministarstvu prosvete, da se slično uradi i kod nas. Onda bismo mogli celu sezonu da raspredimo, da smeštaj bude jeftiniji, a ne da svi dolaze u dve ili tri nedelje“, napominje Ljevnaić.

Odnos cene i usluge jasniji postaje kad vas u mašini zvanoj „tabač“, s ogromnom gusenicom i dve kašike koje guraju i tabaju sneg svake noći praveći stazu normalnom za sutrašnji dan, provoza čovek koji se 30 godina bavi time.

– Pokušaćemo da do ujutru sredimo ovu stazu za skijanje – kaže nam vozač Rade, usput objašnjavajući šta su topovi i „žirafe“ koje izbacuju veštački sneg. Teško ide dok se penjemo uz „Pančić ekspres“ jer je „sneg malo mokriji nego što bi trebalo“. Na konstataciju da je skijanje skup, ali lep sport, dobijamo odgovor da tabač kojim se vozimo košta 500.000 evra, a da ih Kopaonik ima čak sedam, što mu dođe 3,5 miliona evra. Da se uspne do vrha i nazad treba mu 1.000 litara nafte. Boreći se sa novim snegom, kolega u tabaču iza nas javlja da se pokvario i da neće ići dalje. Ni ne pitamo koliko bi popravka, ako je kvar ozbiljniji, mogla da košta.

Dnevni ski-pas

                         23.12. – 15.03.

                                                     10.05. – 16.03.

Kopaonik                 2.400                     950

Zlatibor                   1.450                     950

Stara planina          1.000                     900

* Cena ski-pasa je za odrasle. Za decu su cene od 600 do 1.400 dinara, u zavisnosti od zimskog centra i perioda.

Zlatibor i Stara planina

Polupansion u drugom po redu zimskom centru Zlatiboru je od 2.500 do 5.400 dinara po osobi u Palisadu, u Moni su cene od 5.900 do 7.900 dinara, dok je smeštaj u privatnim pansionima oko 2.000 dinara. Polupansion u privatnom smeštaju na Staroj planini je 1.800 dinara.