Odlazak "nepodobnog" vladike 1Foto: Pixabay/ Lily

Zaupokojena liturgija služiće se u devet sati, a opelo tačno u podne, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske u egzilu.

Vladika Artemije preminuo je u subotu posle kraće bolesti u 85. godini, a počivaće u manastiru Nova Nikeja, sedištu ERP u egzilu.

On je pre desetak dana primljen je u Valjevsku bolnicu zbog hroničnih zdravstvenih problema sa srcem.

Testiran je na virus korona, rezultat je u petak bio zvanično negativan, da bi tokom noći bio „proglašen“ za pozitivan zbog čega je traženo njegovo prebacivanje u beogradsku kovid bolnicu „Dragiša Mišović“.

Preminuo na putu za Beograd.

Britkog pera i govora, sa jasnim stavom o aktuelnim pitanjima, uključujući i javnu kritiku državnih, pa i crkvenih vlasti, pogotovo kad je KiM u pitanju, nije se mnogo uklapao u „klasičan profil“ srpskih vladika.

Zbog KiM bio je „nepodoban“ ne samo za Miloševićev režim, pa i za vlasti posle Miloševića, dok su zbog njegovog antiekumenizma neke uticajne vladike najavljivale da će mu „slomiti kičmu“ mnogo pre nego što je 2010. sklonjen sa Katedre raško-prizrenske, a potom i raščinjen.

Zbog nepoštovanja saborskih odluka, koje je smatrao nekanonskim, pre pet godina isključen je iz SPC, a jedan od glavnih razloga bilo je i širenje ERP u egzilu u kojoj je tokom protekle decenije osnovao tridesetak katakombalnih manastira širom sveta.

Iz vrha SPC više puta mu je nuđeno da se „pokaje“, a da za uzvrat bude vraćen u Sabor, čak i na katedru sa koje je uklonjen, ali je on insistirao na novom, fer crkvenom suđenju.

Druga strana nije pristala.

Njegovi branioci u sudskom procesu koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu tvrde da je on najstarije svešteno lice u novijoj istoriji srpskog pravosuđa kome se sudilo.

U optužnicama spojenim 2015, vladika Artemije se zajedno sa direktorom nekadašnjeg Eparhijskog centra „Rade Neimar“ Predragom Subotičkim, odgovornim arhitektom Jelenom Šubarević i raščinjenim protosinđelom Simeonom (Dejanom Vilovskim) tereti za zloupotrebu položaja i materijalnu štetu nanetu ERP.

Sud do sada još nije saslušao ni sve svedoke Tužilaštva, a u međuvremenu Vilovski, kome se sudi u odsustvu, dobio je politički azil u Grčkoj zbog „političkog i verskog progona u Srbiji“.

To potvrđuje nezvanične procene da slučaj vladike Artemija ima političku pozadinu koja se dovodi u vezu sa tadašnjom DS-SPS vlašću, ali i sa njegovom zabranom 2009. tadašnjem potpredsedniku SAD, a trenutno novoizabranom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da poseti manastir Visoke Dečane.

Sabraća arhijereji, koja su mu ranije spočitavali susrete sa Medlin Olbrajt, poništili su odmah na Saboru njegovu zabranu Bajdenu, a kasnije je u priču o finansijskim malverzacijama u ERP uključen i novac za lobiranje u SAD protiv kosovske nezavisnosti, iako je Sinod o tome bio obavešten.

Nacionalni rad, kako je vladika Artemije nazivao svoju borbu za KiM u sastavu Srbije, zbog koje je bio prvi episkop koji je svedočio pred SB UN, mnogi u Saboru SPC smatrali su politikom i tražili da se povuče iz Srpskog nacionalnog veća KiM.

Nekim vladikama smetalo je i njegovo prisustvo u medijima, dok su drugi negirali da u ERP postoji monaštvo, iako je bilo najbrojnije u SPC. Deo tog monaštva napustio je ERP 2010, zajedno sa vladikom Artemijem, ne slažući se sa saborskom odlukom o njegovoj smeni i zabrani ostanka na KiM. Njegov slučaj našao se i u dokumentima objavljenim u aferi Vikiliks.

Vladika Artemije, u svetu Marko Radosavljević, bio je prvo posleratno duhovno čedo arhimandrita Justina (Popovića) i jedan od tri Justinovaca na slovo „A“, zajedno sa vladikom Atanasijem (Jevtićem) i nedavno preminulim mitropolitom Amfilohijem (Radovićem), za koje su mnogi u SPC verovali da su temelj Crkve.

Školovao se u rodnom Leliću iz kog je i sveti vladika Nikolaj (Velimirović), Valjevu, Beogradu i Atini.

Bio je profesor na bogoslovijama u Krki i Prizrenu, a potom je od zapustelog manastira Crne stvorio „rasadnik“ monaštva ne samo u ERP, nego u celoj SPC.

Iz njegove duhovne škole u aktuelnom Saboru SPC su dva episkopa – žički Justin (Stefanović) i raško-prizrenski Teodosije (Šibalić), koji je još kao njegov vikar stao na stranu Sinoda i Sabora u višegodišnjem crkvenom sporu oko Memoranduma o obnovi srpskih svetinja uništenim u martovskom pogromu 2004. na kojima je za novac Saveta Evrope radila Priština, sa čim se vladika Artemije otvoreno nije slagao.

On je na tronu ERP 1991. nasledio pokojnog patrijarha Pavla i tokom 19 godina radio je na njenoj duhovnoj obnovi, oživljavanju srednjovekovnih i izgradnji novih svetinja, razvoju izdavačke delatnosti, a od uvođenja protektorata UN na KiM, kad se država povukla iz južne srpske pokrajine, i na opstanku Srba u njoj.

Bio je aktivan i na polju pastirskog i bogoslovskog rada, bavio se prevođenjem svetootačke literature i pisanju bogoslovskih knjiga i studija.

U svom bogoslovskom pristupu oslanjao na isihastičku monašku tradiciju pravoslavnih svetih otaca i duhovno predanje vladike Nikolaja i oca Justina, dok je pokretanjem časopisa „Knez Lazar“ želeo da podstakne bogoslovski dijalog u SPC.

Voleo je zdrave polemike i bio od onih ljudi koji radije „plivaju“ uz maticu nego niz glavni tok.

– Iako znam kakve me teškoće i nevolje očekuju na mojoj novoj dužnosti, ne obuzima me strah i malodušnost od toga, jer znam da ništa veliko i uzvišeno ne biva bez iskušenja i nevolja. Po prirodnom poretku stvari, veli sveti Grigorije Bogoslov, ono što je malo važno praćeno je udobnostima, a ono što je visoko – teškoćama, kao što kaže i sveti apostol Pavle, da nam „preko mnogih nevolja valja ući u carstvo Božije“ – ukazao je vladika Artemije još u svojoj pristupnoj besedi na rukopoloženju za episkopa raško-prizrenskog pre bezmalo 30 godina u Pećkoj patrijaršiji.

Godišnjice

Vladika Artemije preminuo je na „crveno slovo“ – Sabor svetog arhangela Mihaila – praznik na koji ga je otac Justin (Popović) zamonašio pre 60 godina u manastiru Ćelije. Pre 10 godina smenjen je na istom saborskom zasedanju na kojem je otac Justin, jedan od najvećih antikomunista u SPC, kanonizovan na osnovu odluke donete na dan 30. godišnjice smrti Josipa Broza. Vladika Artemije raščinjen je na jesenjem Saboru SPC 2010. dan uoči 50. godišnjice monašenja zato što je odlaskom u manastir Duboki Potok prekršio saborsku odluku o zabrani boravka na KiM i sinodsku odluku o zabrani bogosluženja. Sa KiM je tad proteran pod policijskom pratnjom KPS. On je prvi od petorice vladika koji su u kanonski spornim procesima uklonjeni iz Sabora SPC pod predsedništvom patrijarha Irineja, koji je zvanično preminuo dan pre vladike Artemija.

close
Odlazak "nepodobnog" vladike 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.