Održana komemoracija Bogdanu Bogdanoviću

– Bogdan Bogdanović, kao i svaki veliki čovek, ostavio je za sobom svoja dela, ali i brojne studente, saradnike i poštovaoce koji će ga pamtiti kao vrsnog intelektualca, arhitektu i profesora – rekao je na komemoraciji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Prema njegovim rečima, Bogdanović je bio zagledan u budućnost, odnosno u neki novi Beograd, maštajući da, u vremenu kada se demokratija tek začinjala, u vremenu nestašice i nezadovoljstva, od njega stvori jednu od budućih evropskih prestonica.

Bogdanović je gradonačelnik Beograda bio od 1982. do 1986. Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću. Rodni grad je napustio 1993. godine i poslednje dve decenije života proveo u Beču.

Dekan Arhitektonskog fakulteta, profesor Vladimir Mako rekao je da je Bogdan Bogdanović kao profesor razvijao specifičan oblik nastave i pristupa studentima, koji su na njegova predavanja išli zato što su želeli, a ne zato što su morali.

Od 1970. Bogdanović je bio i dekan Arhitektonskog fakulteta, ali je dve godine kasnije bio primoran da podnese ostavku na tu funkciju, jer njegov pokušaj da reformiše i modernizuje arhitektonsku nastavu nije bio prihvaćen.

Bogdanović je autor brojnih spomenika posvećenih žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su spomenici u Mostaru, Prilepu, Beloj Crkvi i Jasenovcu.

Podsećajući na neke od Bogdanovićevih najznačajnijih ostvarenja, njegov dugogodišnji saradnik, profesor Dimitrije Mladenović, istakao je da je taj arhitekta imao „izvanredan osećaj za stare tehnike i zanate“, a da je „kamen poznavao kao svoju dušu“.

Njegovo prvo ostvareno delo je „Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma“, a prva objavljena knjiga „Mali urbanizam“. Zbirka njegovih intervjua od 1983. do 1993. objavljena je u knjizi „Glib i krv“.

Dva puta je nagrađivan Oktobarskom nagradom grada Beograda, prvi put za Spomen-groblje žrtavama fašizma u Sremskoj Mitrovici 1961, a drugi put 1966. za Spomenik u Jasenovcu. Dobitnik je i Herderove nagrade.

Bogdan Bogdanović je rođen 1922. godine u Beogradu. Diplomirao je arhitekturu na beogradskom Tehničkom fakultetu.

U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije 1944. je ranjen, demobilisan je u činu poručnika i odlikovan Ordenom za hrabrost.

U periodu od 1964. do 1968. bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije.

Bio je član SANU, ali je ostavku na članstvo dao 1981. Šest godina kasnije postao je jedan od osnivača i članova Međunarodne akademije arhitekture. Bio je član Bavarske akademije lepih umetnosti.

Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge dodeljen mu je 12. marta 2003.

Preminuo je 18. juna u Beču, u 87. godini, od posledica srčanog udara.