Održana komemoracija u Potočarima, ukopana 71 žrtva

U Potočarima su danas pokopani posmrtni ostaci 71 žrtve, a dženazi i ukopu je prisustvovalo više hiljada ljudi koji su stigli u Potočare kako bi odali počast žrtvama.

Najmlađa žrtva koja je danas ukopana je 15-godišnji Damir (Kemal) Suljić, čiji posmrtni ostaci su pronađeni u bratunačkoj masovnoj grobnici Blječeva, a najstarija Alija (Huso) Salihović, rođen 1923. godine. Njegovi posmrti ostaci su pronađeni u masovnim grobnicama Zeleni Jadar i Pusmulići.

Dženazi nastradalima prethodila je komemoracije i obraćanja zvanica, kao i odavanje počasti i polaganje cveća žrtvama zločina, kao i čitanje odlomka iz romana „Derviš i smrt“, prenose agencije.

U Potočarima su do sada pokopani ostaci 6.504 srebreničke žrtve od kojih je 75 ubijeno pre leta 1995. godine. U više od 80 masovnih grobnica pronađenih nakon genocida koji su tada počinili pripadnici vojske i policije bosanskih Srba do sada su pronađena tela 6.662 žrtve, a još se traga za ostacima oko hiljadu ubijenih.

„Od 150 lokacija, iz koliko je do sada ekshumirano žrtava genocida, uključujući i Srbiju, žrtve nisu bile kompletne u više slučajeva. Te žrtve se nalaze u više od jedne masovne grobnice, što svedoči monstruoznosti zločina. Nezabeleženo je u istoriji takvo nešto – da se rašire kosti na toliko lokacija“, kazao je za N1 Amor Mašović, direktor Instituta za nestale osobe.

Povodom obeležavanja 22. godišnjice genocida u Srebrenici oglasili su se Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove, i evropski komesar Johanes Han. U zajedničkoj izjavi istakli su da su njihova srca i misli sa žrtvama genocida, njihovima preživelim porodicama i prijateljima.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je na današnjoj komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici kazao kako su pravda i pomirenje jedini put prema zajedničkoj budućnosti, te da se od toga ne sme odustati.

„Na ovom mestu, na ovaj dan primereni su samo tišina i molitva, ali vreme u kojem živimo o d nas zahteva da govorimo onima koji još nisu razumeli zastrašujuću poruku genocida koji je počinjen. Šta se ovde desilo 1995. godine, dobro je poznato. Odredi smrti Mladića i Karadžića slomili su otpor hiljada branilaca želeći na ovom prostoru da zatru postojanje jednog naroda. Šta su skrivili mučki pobijeni muškarci, starci, ljudi koji su dali svoje živote, ostaće tajna zauvek skrivena u dušama počinilaca. Njihova sva tuga je u tome što su bili muslimani, Bošnjaci i što su rođeni u Srebrenici“, kazao je na početku obraćanja Izetbegović.

Dodao je da su tada UN ostale neme. „Znamo da su i UN ostale neme i pasivne. Danima su dobijale precizne podatke o pokoljima koji traju i grobnicama koje se šire. Zaštićenu zonu UN-a su kukavički prepustili i to će ostati jedan od najtamnijih zločina današnje civilizacije“.

Izetbegović je dodao da pomirenja ne može biti bez pravde i istine. „Pomirenja ne može biti bez pravde i istine, a sa iskušenjima se susrećemo svaki put kada se spomene riječ Srebrenica. Temelji pomirenja se moraju graditi na pravdi i istini, a toga neće biti dok u potpunosti ne bude poražena ideologija i ideja koja je doprinijela genocidu“.

Još je uputio poziv „srpskom narodu, liderima i intelektualnim elitama da prihvate istinu i prestanu poricati genocid koji je ovde počinjen. To je, kako je rekao, korak koji će učiniti i doprineti pomirenju svih nas.

“Nikada nećemo dozvoliti da Srebrenica, Tomašica, Brčko i Zvornik budu išta drugo nego BiH. Od međunarodne zajednice istina zahteva lekcije kako bi se sprečile buduće Srebrenice. Bošnjacima je Srebrenica najdublja rana i nikad je neće zaboraviti. Nasilje kojem su bili izloženi od Bošnjaka zahteva da preziru nasilnike. Dobro je da je to tako, jer osveta bi nas vodila u začarani krug iz kojeg nema izlaza. Od borbe za istinu i pravdu nikada nećemo odustati“, istakao je Izetbegović.

Predsednik Haškog tribunala Karmel Agius danas je u Potočarima za N1 televiziju kazao da je 11. juli ove godine za njega emotivniji nego ranijih godina iz razloga što je danas tu poslednji put u funkciji predsednika Haškog tribunala. „To mi jako puno znači. To je vrlo emotivan trenutak za mene. Osećam se kao da sam jedan od vas. Ovo je prilika i događaj kada čovek deli tugu i želje svih koji su ovde i onih koji nisu mogli biti ovde“, kazao je Agius.

On je podsetio da je izdata 161 optužnica i osigurana pravda za sve žrtve u tim predmetima. „Mogli smo možda uraditi i više i bilo bi više osoba koje su optužene za ratni zločin, ali nismo stvoreni da trajemo zauvek. Ovo je tribunal UN-a koji se finansira od članica EU i dostigli smo 25 godina rada. To je ogromno postignuće“, kazao je Agius.

Na pitanje kada se može očekivati presuda u slučaju protiv Ratka Mladića, Agius je rekao da će se presuda doneti do kraja novembra ove godine. „Predmet je pred Većem Haškog tribunala, a okončanje će biti do kraja novembra ove godine. Sigurno će se završiti krajem novembra.“

Vlada Srbije nije poslala svog predstavnika danas u Potočare, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je u Srebrenici 1995. godine počinjen veliki zločin, iz koga svi treba da izvuku pouke kako se ne bi nikome i nikada ponovio. U Srebrenici su danas bili zato i predstavnici opozicije – lider LDP Čedomir Jovanović i predsednik LSV Nenad Čanak.

Hronologija, presude, činjenice…

Podsetimo, međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. 

Rezolucija o Srebrenici nije usvojena u Savetu bezbednosi Ujedinjenih nacija 2015, nakon što je Rusija iskoristila pravo veta i oborila britanski predlog. Međutim, u narednim danima rezoluciju u kojoj se ističe da se dogodio genocid usvojio je Kongres SAD, a zatim i Evropski parlament. 

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini nad Muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu. Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. 

Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u „srpskoj Srebrenici“, da grad „predaje srpskom narodu“ i da je „došlo vreme za osvetu Turcima“ na tom prostoru. Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Broj žrtava i danas tačka sporenja dve strane.

Za zločin u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen u julu 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja. Hag je u martu 2016. izrekao prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću za zločine u BiH od 40 godina zatvora, u kojoj je ocenjeno da je odgovoran za genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva. Mladiću suđenje i dalje traje, a očekuje se da će mu presuda biti izrečena u novembru. 

U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice. Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara 2013. bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora. 

Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribuna je oslobodilo i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH. Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora za zločin genocida. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS – Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora. 

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka. 

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid. 

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici. Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora. 

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine. Na groblju u sklopu Memorijalnog centra sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava. Iz masovnih grobnica do sada je identifikovano i pokopana 6.241 žrtva. Pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice.