Foto: Pixabay/ agdas666

Podrška građana ovoj odluci države, za koju se ORCA zalagala deceniju i po, i dalje raste, što potvrđuju i rezultati istraživanja koje je, na zahtev ORCA, sproveo Ipsos Strategic Marketing tokom januara 2019. godine.

Prema ovom istraživanju, čak 88 odsto građana Srbije podržava zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna, što je za blizu 20 procentnih poena više nego 2010. godine, kada je prvi put ispitivan stav javnog mnjenja po ovom pitanju, navodi ORCA.

Istraživanje je pokazalo da skoro ne postoje nikakve razlike u stavovima građana u odnosu na pol, obrazovanje, mesto stanovanja. Takođe, procenti su veoma slični kada se posmatraju podaci sa teritorije Vojvodine, Beograda i uže Srbije.

Iako je od 1. januara 2019. zakonski zabranjeno uzgajanje i ubijanje životinja isključivo radi proizvodnje krzna, predstavnici krznarske industrije i dalje pokušavaju da, lobiranjem kod političara, izdejstvuju ukidanje ove odluke i tako omoguće preživljavanje industrije koja je, iz ekonomskih i ekoloških razloga, ukinuta u mnogim evropskim zemljama, ističe se u saopštenju.

„Očigledna promena svesti javnosti po ovom pitanju i razumevanje razloga zbog kojih je bilo važno zakonom zabraniti ovu delatnost, posledica su višegodišnjeg zalaganja ORCA, građana, medija i brojnih drugih organizacija koji su uticali na to da ova zakonska zabrana i bude uvedena“, izjavio je ovim povodom Elvir Burazerović, direktor ORCA.

Kako ORCA podseća, zabrana gajenja i ubijanja životinja je isključivo radi proizvodnje krzna u Srbiji propisana Zakonom o dobrobiti životinja još 2009. godine, a da je njeno stupanje na snagu odloženo 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje. Nakon isteka ovog roka, odluke države i visoke podrške građana ovoj odluci, nema mesta daljem odlaganju primene zakona.

Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo, dodaje ORCA.

Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašice nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu, ističe se u saopštenju.

Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde. Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet, ističe ORCA.

Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta.

Gajenje životinja radi proizvodnje krzna zabranjeno je u sledećim zemljama: Velika Britanija (2000), Austrija (2004), Slovenija (2013), BJR Makedonija (2014), Hrvatska (2018), Luksemburg (2018), Češka (2019). Pored toga, sledeće zemlje usvojile su zabrane koje će stupiti na snagu u narednih nekoliko godina: Belgija (2023), Holandija (2024), Norveška (2025) i Bosna i Hercegovina (2029).

Istovremeno, neke evropske zemlje propisale su rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema i to su Švajcarska, Švedska, Danska, Španija. Nemačka je 2017. godine usvojila veoma stroga pravila u vezi sa gajenjem krznašica i očekuje se da će se 2022. godine industrija u potpunosti ugasiti jer neće biti profitabilna, saopštemo je iz ORCE.

Povezani tekstovi