Osim Tigra i Prvog maja privreda na izdisaju

Pirot – Da nije gumarske industrije Tigar i Industrije odeće Prvi maj slobodno bi se moglo reći da je pirotska privreda odavno na kolenima, bez neke velike šanse da ponovo stane na noge. Poslednjih pet godina broj zaposlenih smanjen je za 5.000, mnogi od tih radnika našli su se na ulici, a u pojedina preduzeća stavljen je ključ u bravu. Od sadašnjeg broja zaposlenih 20 odsto se formalno vodi da radi, ali niti radi, niti prima plate.
Prema podacima Opštinskog veća Saveza Samostalnih sindikata, od 2002. godine u pirotskoj opštini je broj zaposlenih od 17.500 smanjen za 5.000. Od 12.500 zaposlenih 2.500 radi u vanprivredi, 2.500 se vodi da je zaposleno, a radi 7.5000 zaposlenih od kojih 88 odsto u Tigru i Prvom maju.

Čekaju na privatizaciju

– U našoj privredi ostalo je da se privatizuje još 13 preduzeća. Od tih 13 preduzeća bile su po dve neuspele aukcije u Termomontu, Galanteks trejdu, Krznari, Pobedi i Nišavskoj dolini. Za Radnik je treća aukcija zakazana za 16. februar ove godine – kaže Ćirić.

– Zaista je sumorna činjenica da je godišnje bez posla ostajalo po hiljadu radnika, odnosno nestajala je po jedna čitava fabrika. Drvni kombinat Polet otišao je u stečaj, a 560 radnika našlo se na Tržištu rada, kapije Industrije vune i kože Dragoš odavno su zatvorene, a 170 radnika je otišlo iz fabrike, iz predionice Piroteks otišlo je 320 radnika, a ostalih 150 radnika ne radi, Industrija obuće Ljubomir Kartaljević je u postupku stečaja… – kaže viši stručni saradnik za ekonomska pitanja u Veću Saveza Samostalnih sindikata Pirota Rodoljub Ćirić.

Teret tranzicije

Veće Saveza sindikata opštine Pirot nedavno je ministrima za privredu, rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Predragu Bubalu i Slobodanu Laloviću uputilo pismo u kojem ih je detaljno upoznalo s aktuelnom privrednom situacijom u opštini. Uz podatke koliko je preduzeća privatizovano i šta se desilo u nekima od njih, Veće konstatuje da su rezultati privatizacije ‘’katastrofalni’’ a da smo dobili ‘’osiromašene radnike i opljačkanu imovinu preduzeća’’.

„Svesni smo da je tranzicija bolna, ali je ona u Srbiji nekome majka, a radnicima maćeha. Teret teških tranzicionih vremena moramo ravnomerno podeliti na sve socijalne slojeve – kaže se, pored ostalog, u pismu koje je potpisao predsednik Veća Saveza Samostalnih sindikata Pirota Dragan Antić.

Od 20 ponuđenih pirotskih preduzeća za prodaju privatizovano je 12. U tih 12 privatizovanih preduzeća u momentu privatizacije bilo je 1. 200 radnika, a sada je ostalo oko 600, pri čemu polovina radi ali ne prima redovno plate, niti im se uplaćuju doprinosi za zarade.
– Po osnovu socijalnog programa iz pirotskih preduzeća otišlo je 3.000 radnika, od kojih 47 odsto iz Prvog maja. Država je na ime socijalnih programa od 2003. godine na ovamo izdvojila 7,5 miliona evra. Socijalni program iskoristilo je 12 preduzeća, a u više od 98 odsto slučajeva radnici su postali socijalni slučajevi i stalno dolaze u Sindikat tražeći pomoć. Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor sa Autotransportnim preduzećem i Grafikom, dok je kupoprodajni ugovor pirotske Mlekare ustupljen slovenačkoj firmi Solventa – kaže Ćirić.
Od 12 privatizovanih preduzeća, u dva su poništeni ugovori. U Fabrici boja i lakova Suko radnici su štrajkovali više od dve godine. Nedavno je štrajk prekinut.
Nedavno je štrajkovalo i tridesetak radnika Fabrike za proizvodnju HTZ opreme Budućnost zbog neisplaćene zarade i neuplaćenih doprinosa.
– Naša je zajednička procena da je bolje da prekinu štrajk i pokušaju da izdejstvuju svoja prava i vrate se na posao. Stotinjak radnika, koliko je bilo u štrajku, nije primalo plate – napominje Ćirić.
Vlasnici privatizovanih preduzeća često prozivaju Samostalni sindikat da poziva radnike na štrajk.
– Mi se borimo za prava radnika. Od nas vlasnici privatizovanih preduzeća očekuju da radnicima kažemo da rade, ćute i ne traže svoja prava. To nije moguće. Ne mirimo se s činjenicom da su radnici najveće žrtve tranzicije, da ostaju bez posla i da ne primaju plate – kaže Ćirić.
Prema Ćirićevim rečima, ako se izuzmu Tigar i Prvi maj, gro ostalih preduzeća je polako na izdisaju i biće potrebno mnogo da se ona oporave.
– Veliki broj radnika je ostao bez posla. Ako se ovako nastavi broj zaposlenih će uskoro biti izjednačen s brojem nezaposlenih. Prema poslednjoj evidenciji Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje na posao u Pirotu čeka oko 9.000 lica – kaže Ćirić.
Za razliku od ove sumorne slike, na drugoj strani su Tigar, privatizovan mnogo ranije prema starom zakonu i Prvi maj kojem sledi privatizacija. Tigar, koji zapošljava 4.600 radnika, kao jedan od vodećih srpskih izvoznika godinama beleži rast proizvodnje i izvoza. Prema poslednjim podacima zajednička fabrika Tigra i francuskog Mišelina, fabrika auto gume Tigar MH će ove godine ostvariti izvoz u EU od oko 100 miliona evra. I ostale fabrike iz sastava Korporacije Tigar takođe uspešno posluju. Fabrika Tigar Obuća je drugi izvoznik u okviru Korporacije sa izvozom od oko 6 miliona evra. Gotovo 90 odsto izvoza Obuća je realizovala na tržištima Evropske unije i Kanade. Fabrika Tehnička guma je ušla u proces restrukturiranja koji će u 2007. dati konkretne rezultate. Fabrika „Hemijski proizvodi“ povećala je obim proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za petinu i započela značajan izvozni aranžman u Južnoafričkoj Republici.
Prvi maj se već nekoliko godina nalazi u procesu restrukturiranja. U ovoj fabrici realizovana su dva socijalna programa i 1.400 radnika proglašenih tehnološkim viškom otišlo je iz fabrike. U Prvom maju trenutno radi 1.800 radnika.
Konzorcijum Irva investicije i Trgovinsko preduzeće Jabuka iz Beograda koji se javio na tender za kupovinu Prvog maja ponudio je cenu od 2, 3 miliona evra. Konzorcijum je prihvatio i minimalni socijalni program, planirane investicije od 4 miliona evra, kao i pregovore o dopunskom socijalnom programu.
– Tenderska komisija za prodaju Prvog maja je zaključila da jedini ponuđač koji se javio na tender, domaći konzorcijum iz Beograda, ispunjava sve uslove koji su navedeni u javnom pozivu. Time je tenderska komisija završila svoj deo posla. Sledi formiranje komisije za pregovore s potencijalnim kupcem koja će odlučiti da li će sklopiti kupoprodajni ugovor – izjavio je u prošlom broju Slobode direktor Prvog maja Miroslav Golubović.
Prema njegovim rečima u ovom mesecu se očekuje da Ministarstvo privrede formira ovu komisiju koju će činiti predstavnici Ministarstva privrede, Agencije za privatizaciju i Prvog maja.
– Ponuđač je prihvatio minimalni socijalni program koji podrazumeva da u roku od godinu dana od kupovine nema otpuštanja radnika, a u roku od pet godina ne može promeniti delatnost preduzeća. O dopunskom socijalnom programu potencijalni kupac će pregovarati s predstavnicima sindikata – rekao je Golubović, dodajući da planirane investicije od četiri miliona evra treba da se realizuju u roku od četiri godine.