Osnovni problem je novac

Regionalna saradnja je jedno od rešenja problema razminiranja na području Balkana i dalje građenje regionalne saradnje moglo bi dovesti region bliže cilju oslobađanja od mina i opasnosti od eksplozivnih ostataka rata, ukazali su učesnici promocije izveštaja o protivminskim akcijama, s posebnim fokusom na Balkan.
Suzana Srnić-Vuković, regionalni istraživač Lendmajn Monitora, istakla je da mine i ostali eksplozivni ostaci i dalje ozbiljno utiču na bezbednost i ekonomski razvoj regiona.
– Pri sadašnjoj brzini razminiranja, Balkan će se suočavati sa minskim problemom narednih 70 godina – objasnila je Srnić-Vuković, dodajući da su prošle godine zemlje Balkana očistile ukupno 17 kilometara kvadratnih površine zagađene minama i kasetnim bombama, „ali više od polovine te površine zabeleženo je u Hrvatskoj“. Prema njenim rečima, Srbija započinje izviđanje površina zagađenih kasetnim bombama, kao i pripremanje za generalno izviđanje, jer je NATO počeo da dostavlja podatke o vazdušnim udarima tokom sukoba 1999. godine.

Rok za razminiranje Srbije 2014.

Sporazum o zabrani upotrebe mina zahteva da države potpisnice završe čišćenje svih protivpešadijskih mina najkasnije 10 godina od godine kada su postale potpisnice ovog sporazuma. Rok za Albaniju je 1. avgust 2010. godine, za BIH 1. mart 2009, za Crnu Goru do 28. juna 2016, za Hrvatsku i Makedoniju 1. mart 2009, a za Srbiju 1. mart 2014. godine, navodi se u izveštaju Lendmajn Monitora.

Direktor Centra za razminiranje Republike Srbije Petar Mihajlović naveo je da se na teritoriji Srbije, pored minskih polja, nalaze i kasetne i avionske bombe.
– Na 43 lokacije u Srbiji ima 60 avionskih bombi. Za uklanjanje jedne avionske bombe potrebno je od 100.000 do 250.000 evra, za uklanjanje mina potrebno je izdvojiti 35 miliona evra, dok je za čišćenje terena za koje se smatra da su prekriveni kasetnim bombama potrebno više od 20 miliona evra – objasnio je Mihajlović. On je istakao da Centar za razminiranje planira da ukloni mine do 2009. godine.