Overa zdravstvene knjižice i bez izabranog lekara

Naime, Ustavni sud je utvrdio da su neustavne i nezakonite odredbe Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju, kojim se propisuje da se „naknadna overa zdravstvene knjižice, potvrde, odnosno kartice, može izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara“. Istovremeno, neustavnim je oglašen i deo istog člana pomenutog Pravilnika u kojem se navodi da je osiguranik dužan da prilikom prve posete domu zdravlja, „a najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica“, odredi takozvanog izabranog lekara.

Protekle tri godine oko ove teme vođena je dosta oštra polemika u javnosti. Brojne kritike bile su upućene krajem 2011. Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, zato što nije izdavao markice za overu zdravstvenih knjižica za one firme u kojima neko od zaposlenih ili članova porodice nije izabrao svog lekara. Tačnije, ukoliko zaposleni nije imao izabranog lekara, RFZO nije želeo da izda markice ni za ostale zaposlene i članove porodice da bi knjižica bila overena i sa njom omogućeno lečenje u domovima zdravlja.

Ustavnom sudu je bilo potrebno skor godinu i po dana da bi doneo odluku. Najviši sud u zemlji je tek krajem maja 2013. doneo privremenu meru o zabrani primene osporenih odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima je propisano da osiguranik mora da izabere lekara da bi overio zdravstvenu knjižicu, odnosno imao pravo na zdravstvenu zaštitu i to do konačne odluke o oceni ustavnosti spornog zakona.

Ustavnom sudu je tada pitao Skupštinu Srbije da li se „osiguranik koji ne izabere izabranog lekara u suštini kažnjava, odnosno lišava mogućnosti korišćenja usluga zdravstvene zaštite, te da li je takvo propisivanje u skladu Ustavom, a posebno sa principom proporcionalnosti“.

„Naime, pitanje je da li se sloboda izbora izabranog lekara na ovaj način transformiše u dužnost izbora, čije se nevršenje „strogo kažnjava“ i da li se neizvršavanje te obaveze (dužnosti) moglo sankcionisati na drugi način, odnosno manjim obimom ograničenja prava na zdravstvenu zaštitu“, pitao je Ustavni sud srpski parlament. Sud je pitao poslanike i da li su osporenim odredbama zakona osigurana lica koja nisu izabrala lekara, dovedena u bitno različit položaj u odnosu na ostala osigurana lica, protivno principu jednakosti propisanog Ustavom i Evropskom konvencijom.

USS pitao i RFZO

Takođe, sud je pitao i RFZO da li je odluka da osiguranicima naknadno ne overi zdravstvenu knjižicu ukoliko ne izaberu lekara „i time ne potvrdi njihovo pravo na korišćenje unapred plaćene zdravstvene usluge“, u skladu sa osnovnim načelima zaštite prava osiguranih i zaštite javnog interesa.