Međutim, odnedavno ovaj lek nije moguće dobiti o trošku republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, već je na pozitivnu c listu po ubrzanom postupku uključen lek „anzovip“.

Naime, redakciji dnevnog lista Danas javili su se predstavnici udruženja obolelih od hronične mijeloidne leukemije, koji osuđuju ovakav postupak republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

– Lek „glivek“ je pokazao odlične rezultate i kod 98 odsto pacijenata obolelih od hronične mijeloidne leukemije on je doprineo poboljšanju i uspešnom lečenju obolelih. Većina njih koji piju ovaj lek, normalno vodi svoj život i nema nikakvih tegoba, radi i doprinosi zajednici i plaća socijalno osiguranje. Međutim, o novom leku „anzovipu“ nemamo nikakvih podataka i ne znamo da li može da izazove neke kontraindikacije, naglašava za Danas Miša Čugurović, predsednik Upravnog odbora Udruženja građana za pomoć u lečenju obolelih od hronične mijeloidne leukemije (CML) Srbije. On dodaje da je lek „anzovip“ registrovan u Srbiji iako nije odobren niti na tržištu zemalja Evropske unije ili SAD, što je jedan od zakonskih uslova da se određeni medikament nađe i na našem tržištu.

– Lek je registrovan kao domaći proizvod iako je proizveden negde u svetu, a samo je verovatno naša ambalaža, što je protivzakonito, ukazuje Čugurović.

Prema rečima našeg sagovornika, ovo udruženje nekoliko puta se zbog različitih problema obraćalo Republičkog fondu za zdravstveno osiguranje i uvek su u veoma kratkom vremenu dobijali odgovor, ali do sada nisu dobili povratan odgovor na pitanje generike leka „glivek“.

– U pismu direktoru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 16. jula upitali smo ko će biti odgovoran za eventualno pogoršanje stanja obolelih i kako će se utvrditi da li je u slučaju pogoršanja reč o progresiji bolesti ili je to posledica lošeg kvaliteta leka, što može da bude smrtna presuda za obolele od ove teške bolesti raka krvi. Zabrinjavajuće je takođe što lekari hematolozi ne znaju ništa o lečenju ovim lekom. Pitamo se zašto je lek registrovan po ubrzanom postupku, a cena odobrena u vreme rada tehničke vlade, a nije postojao razlog za to u trenutku kad je 500 lekova čekalo na cenu. U Evropi, a takođe i u okruženju, nigde pacijenti ne dobijaju nepoznatu generiku, već originalni lek „glivek“. Mi kao udruženje nismo protiv generike od dobrog proizvođača i o kojoj naši lekari mogu da se edukuju. Mi smo protiv ovakvog načina uvođenja leka na mala vrata i to leka o kome se ništa ne zna. Na naša pitanja još uvek nismo dobili odgovore, što još više povećava našu sumnju, zaključuje Čugurović.