Palestinsko jedinstvo nije dovoljno

Pomirenje između lidera dve glavne palestinske grupe, Hamasa i Fataha, dogovoreno nedavno u Saudijskoj Arabiji, proglašeno je glavnim političkim probojem. Ali, vlada nacionalnog jedinstva koja je formirana na osnovu toga suočava se s brojnim zastrašujućim izazovima. Neophodno je da sporazum prate napori da se okonča ekonomska i administrativna opsada Palestine, kao i ozbiljni mirovni pregovori sa Izraelom u cilju okončanja 39-godišnje okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze. Kod kuće, nova vlada mora da plati službenike, ponovo uspostavi red i zakon i da okonča haos koji je postao norma na palestinskim teritorijama.
Unutrašnji sukob u Palestini počeo je delom kao rezultat političkog ćorsokaka izazvanog odlukom Izraela i međunarodne zajednice da Palestinskoj upravi nametnu ekonomski embargo. Ta ekonomska opsada koju su revnosno sprovodile čak arapske i islamske banke usledila je nakon odbijanja nove vlade, koju je predvodio Hamas, da prihvati zahtev „kvarteta“ – Sjedinjene Države, Evropska unija, Ujedinjene nacije i Rusija – da prizna Izrael, prihvati prethodne sporazume sa Izraelom i osudi terorizam.
Palestinci su se žalili da je međunarodna zajednica delovala nepravedno, jednostavno zato što nije bila srećna zbog rezultata slobodnih i poštenih izbora na palestinskim teritorijama, na kojima je Hamas ubedljivo pobedio. Vlada koja je formirana nakon izbora u januaru 2006. nije bila u stanju da plaća službenike zbog međunarodne bankarske blokada i odbijanja Izraela da prebaci miliona dolara od poreza prikupljenog u ime palestinskog naroda.
Nakon meseci neplaćanja, vlada koju je predvodio hamasovac Ismael Hanije suočila sa u septembru sa ozbiljnim izazovom kad su vladini službenici stupili u štrajk zahtevajući da budu isplaćeni. Razlike između Fatahovog predsedništva predvođenog Mahmudom Abasom i Hamasove islamističke vlade prelile su se na ulice. Abasove pretnje da će zakazati nove izbore kako bi pronašao izlaz iz ćorsokaka samo su izgleda dolile ulje na vatru.
Uz porast nezaposlenosti, pada prihoda na rekordno nizak nivo eskalirale su i unutrašnje tenzije i započeo je sukob Hamasa i Fataha. Pokušaji da se pomire dve strane započeti su najpre u Gazi, zatim u Kairu i Damasku i konačno u Meki pod okriljem saudijskog kralja Abdulaha, čija je zemalja već decenijama glavni finansijer Palestinaca.
Jedan od prvih izazova novoj vladi biće da uveri međunarodnu zajednicu da će poštovati prethodne palestinske sporazume. To obuhvata i uzajamno priznavanje koje su dogovorili PLO i Izrael, kao i Mirovni sporazum iz Osla. Uz objavu da prihvata prethodne palestinske sporazume i da podržava arapske mirovne inicijative, nova vlada bi trebalo da bude u stanju da ekonomski normalizuje potpuno osiromašenu Palestinsku upravu.
Novac nije, međutim, sve ono što je potrebno. Prekid vatre između palestinskih frakcija i Izraela moraće da bude poštovan kroz angažovanje obeju strana i paralelni politički proces. Međunarodna zajednica, naročito SAD, verbalno podržava pokretanje ozbiljnih palestinsko-izraelskih pregovora, a Sporazum iz Meke otvara put Abasu da pregovara o okončanju okupacije. To će biti i provera odlučnosti Izraela i međunarodne zajednice da ostvare opipljiv napredak u ponovo započetim pregovorima.
Ali, novoosnovana vlada nacionalnog jedinstva suočava se sa još jednim ozbiljnim izazovom. Da bi se izbegla obnova političkog nasilja i uništavanje imovine, neophodna je nova unutrašnja politika bezbednosti. Brojne milicije, grupe, gangovi i pojedinci koji poseduju i koriste oružje moraju da budu pod kontrolom. Nova jedinstvena vlada mora da insistira na stvaranju jedinstvenih oružanih snaga.
Radi okončanja bezakonja, palestinsko bezbednosno rukovodstvo moraće da ukine zaštitu datu naoružanim pojedincima koji koriste svoje naoružanje bez rizika da budu kažnjeni, da bi ranili, ubili ili uništili imovinu. U stvari, red i zakon morali bi da budu vrhunski prioritet vlade nacionalnog jedinstva zbog potrebe da se ponovo uspostavi učešće palestinske javnosti u palestinskom rukovodstvu sastavljenom od svih frakcija.
Protekla godina bila je jedna od najtežih u modernoj palestinskoj istoriji. Godinama je svet zavideo palestinskom narodu na jakom socijalnom tkanju, što je ostao na okupu uprkos okupaciji. Uz jako izraženo osećanje nacionalnog identiteta, Palestinci su isticali da imaju jasan cilj koji ih je ujedinjavao: okončanje izraelske okupacije i uspostavljanje nezavisne i demokratske države.
Ali, nedavni unutrašnji sukobi ostavili su duboku ranu među Palestincima. Da bi se ta rana zalečila, neophodno je da se ulože veliki napori kao bi se uspostavila funkcionalna ekonomija, ojačala unutrašnja bezbednost i poboljšali palestinski odnosi sa susedima i međunarodnom zajednicom.