Bivša predsednica Komisije za akreditaciju Vera Vujčić pojašnjava za Danas da je novi zakon suštinski izmenio sastav i način izbora Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Po starom zakonu Nacionalni savet je imao 21 člana koje je birala Skupština Srbije, od kojih 14 na predlog Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) i Konferencije akademija strukovnih studija (KAS), a sedam na predlog Vlade. Po novom zakonu, Nacionalni savet ima 17 članova koje imenuje Vlada, i to osam na predlog KONUS-a i KAS-a, a devet članova na predlog ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje i Privredne komore.

– Jasno je da je uticaj akademske zajednice na sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bitno smanjen, i da će se većina kandidata za članove tog tela, umesto u demokratskoj proceduri na Skupštini KONUS-a i KAS-a, birati u administrativnim telima koji su pod uticajem dnevne politike. Osim toga, Nacionalni savet više ne bira Skupština nego Vlada, što nije adekvatno jer je reč o nacionalnom telu koje mora biti nezavisno od izvršne vlasti – navodi Vujčić.

Ona podseća da je po novom zakonu, Komisija za akreditaciju prerasla u Nacionalno akreditaciono telo (NAT) sa statusom pravnog lica koje obrazuje Vlada. Upravni odbor NAT-a ima sedam članova koje imenuje Vlada, od toga samo dva na predlog KONUS-a i KAS-a.

– Stručni organ NAT-a je Komisija za akreditaciju koja ima 17 članova i koju bira Upravni odbor, na predlog Nacionalnog saveta. Nije navedeno da članovi KONUS-a i KAS-a imaju bilo kakvu ulogu u formiranju liste kandidata za Komisiju za akreditaciju. Ovo predstavlja veliki korak unazad u odnosu na prethodni zakon, po kome je članove Komisije za akreditaciju birao Nacionalni savet na predlog KONUS-a i KAS-a iz reda istaknutih redovnih profesora, naučnika, umetnika i stručnjaka, odnosno iz reda profesora strukovnih studija. Postoji realna opasnost da u oba nacionalna tela za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju umesto vrhunskih stručnjaka dominiraju politički poslušnici – upozorava Vujčić.

Ona kaže da je u ovom trenutku neizvesno ko će biti u novom sastavu Nacionalnog saveta i NAT-a, a od toga će zavisiti kako će ta tela funkcionisati i da li će postojeći sistem akreditacije biti urušen.

Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović kaže za Danas da su zakonska rešenja o izboru nezavisnih regulatornih tela tako „upakovana“ da se poveća uticaj izvršne vlasti na akreditaciju, dok je uticaj univerziteta koji su glavni akteri u tom procesu, značajno smanjen. On ukazuje da se u zakonu prvi put među nadležnostima Ministarstva pojavio član da ono na zahtev zainteresovanog lica potvrđuje validnost njegove javne isprave, odnosno diplome.

– To znači da Ministarstvo može nelegalnu diplomu da proglasi legalnom, a vi sa takvom diplomom možete da postane nastavnik, i to je ono što će najverovatnije dovesti do akreditacije Univerziteta u Novom Pazaru. I dosad je Vlada pokušavala da te diplome proglasi legalnim, ali nije imala zakonski osnov, a sada ga ima – ističe Popović.

Profesionalizam

– Dosadašnji način izbora članova Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju, koji je bio pod punom kontrolom akademske zajednice, garantovao je visoki profesionalizam svakog pojedinca. Akademska zajednica Srbije je u potpunosti prihvatila uspostavljeni sistem – kaže Vera Vujčić, ilustrujući to podacima iz anonimne ankete o stepenu zadovoljstva akademske zajednice sistemom za obezbeđenje kvaliteta. Tako je, recimo, ove godine 76 odsto visokoškolskih institucija ocenilo profesionalnost, stručnost i etičnost članova Komisije ocenom odlična ili dobra, 15 odsto kao zadovoljavajuću, a devet kao lošu.