U organizaciji Centra za kulturu ,,Veljko Dugošević, a podpokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja,opštine Kučevo i Ministarstva finansija i privrede u Kučevu je završen ovogodišnji 21 Festival televizijskog etnološkog filma. Novinar RTS-a Branko Stanković, osvojio je Gran pri „Zlatni pastir“ za film „Katun na kamenu“.
-Ovaj film govori kako izgleda život na jednom katunu smeštenom u moru kamena,na granici Crne Gore i Bosne kao i organizovanje podele rada u brojnoj porodici koja funkcioniše po principu zadruge,naglasio je autor filma,Branko Stanković.
„Srebrni pastir“ za najbolju režiju pripao je Novici Saviću novinaru dopisničke redakcije RTS-a iz Požarevca, za režiju filma „Slike sa Ponte Rosa“. U ovom filmu,autor Novica Savić priča o Srbima u Trstu koji su nekada bili bogati,a danas u ovom gradu spavaju na klupama čekajući posao.
-Ovo je treća godina i treći srebrni pastir osvojen na ovom festivalu u Kučevu. Već nekoliko godina Srbi u Trstu i italijanski Slovenci zajednički organizuju festival balkanske muzike ,,Guča na Krasu’’. Paraleleno sa ovom pričom o festivalu,u filmu se govori i o drugim našim ljudima. Ova nagrada je i njihova,jer su je zaslužili,kaže novinar,Novica Savić.
Najbolji etnološki zapis je film Živomira Mihajlovića, „Samo muzika Srbina spašava“. „Srebrni pastir“ za najbolji scenario pripao je Aleksandru Spiriću za film „U Skadar po mladu“.
Najbolja kamera je u filmu „Mile sa Ade“ Viktora Figurovskog i Vladimira Rašića a najbolji amaterski film je „Međa“ Dobrivoja i Dobrile Pantelić. Nagradu za najbolji strani film ravnopravno dele crnogorski „Život je“ i „Kosovski božur“ iz Republike Srpske.
Žiri festivala radio je u sastavu: Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke i predsednik žirija, Đorđe Kadijević, reditelj i Slobodan Naumović, etnolog.
Na ovogodišnjem FESTEF-u u zvaničnoj konkurunciji prikazano je 32 etnološka filma iz Srbije i zemalja u okruženju.
Ocenjujući kreativne,stručne i etnološke autentične vrednosti kako je član ocenjivačke komisije ovogodišnjeg 21-og FESTEF-a u Kučevu,etnolog Slobodan Naumović , ove godine postignut je visok nivo u produkciji televizijskog etnološkog filma,a njihov veliki broj ukazuje na važnost koji ovoj vrsti filmova pridaju redakcije televizijskih centara i produkcijske grupe.
-Neće nam generacije oprostiti zato što smo zaboravili da neki običaji uz neku važnu i značajnu stvar ne snimimo. Film nije samo filmska traka, film nije samo istorijsli dokument i istorijski izvor,već je nešto što ne treba nikkav čarobni štapić da neku ličnost ili događaj posle sto godina ponovo oživi. Vi ste kao sredina jedinstvena u Srbiji,pa i u svetu,koja već 21 godinu organizuje ovaj festival. Čuvajte ga,jer je on vaš i naglasio je Slobodan Naumović.
U filmovima su prikazani razni elementi tradicijskog života u domenu materijalne,duhovne i socijalne kulture,transformacije tradicionalnog u savremeno,kao i pojave koje karakterišu savremenost.
– Dobiti Gran pri ,,Zlatni pastir’’ za autore je postala stvar prestiža i nesporna potvrda kvaliteta. -Tako se iz godine u godinu povećao broj prikazanih domaćih ostvarenja bilo da su delo profesionalaca ili amatera,a ove godine imali smo i veći broj filmova stranih produkcija,naglasila je direktorka FESTEF-a i Cetra za kulturu,,Veljko Dugošević’’, Jasmina Blagojević.
Oni koji su jednom došli na FESTEF ,po pravilu dolazili su i svake naredne godine.Nije mali broj filmova koji su nakon nagrada u Kučevu ovenčani i nagradama na sličnim festivalima u inostranstvu. Iako se održava u maloj sredini,FESTEF je jasnim programskim smernicama zadobio uvažavanje stručne i naučne javnosti.
Festival televizijskog filma FESTEF,prvi put održan je u Kučevu 1991.godine, u okviru Smotre izvornog narodnog stvaralaštva ,,Homoljski motivi’’. Idući u susret novom vremenu,organizatori Smotre prvi su uvideli neophodnost postojanja jednog ovakvog festivala u našoj zemlji. S druge strane bila je to logična nadogradnja Smotre čiji je cilj očuvanje i prikazivanje kulturnog nasleđa našeg naroda,ali sada na savremen način,kroz zapise filmske i televizijske kamere.
Novica Savić, trostruki dobitnik „Srebrnog pastira“
-Povod za film „Slike sa Ponte Rosa“ bila je manifestacija „Guča na Krasu“ koju zajednički organizuju italijanski Slovenci i Srbi iz udruženja „Vuk Karadžić“ u Trstu. Reč je o festivalu tzv. balkanske muzike koji se održava na granici Italije i Slovenije i traje 3-4 dana. Uz priču o ovom festivalu, paralelno sam vodio i priču o Srbima u Trstu. Onima koji su pre dve stotine godina bili bogati trgovci i brodovlasnici, ali i ovim današnjim koji su zidari, vozači, moleri ili privatni preduzetnici, ali ima i onih što spavaju na klupama u parku ispred tršćanske železničke stanice, ne bi li im neko ponudio posao.
Ovo je moj peti film o našim gastarbajterima. Prethodili su mu „Zbog čega mi duša jeca“ 1 i 2, „242 metra života“ i „Pozdrav iz Vijene“ koji su 2010. i 2011. takođe osvojili „Srebrnog pastira“ na FESTEF-u, ali u kategoriji najboljeg etnološkog zapisa. Sportski komentatori bi rekli da sam postigao „het trik“ jer sam tri puta za redom osvojio „Srebrnog pastira“. Možda moji filmovi ne spadaju u klasične etnološke filmove, više imaju dokumentarnu, antropološku i sociološku crtu, ali svetski etnološki film upravo u tom pravcu i ide, jer ono što danas snimimo za dvadeset godina biće etnologija.
Inače, svi filmovi u formi emisija prikazani su u serijalu „Trag“ RTS-a čiji je urednik Ljubisav Aleksić, kome sam veoma zahvalan na poverenju i strpljenju, jer često i po nekoliko meseci čeka na njihov završetak, kaže za Braničevo Danas Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
