Prema predlogu republičkih vlasti, među 12 opština koje će dobiti status grada biće i Šabac. Na to su Šapčani dugo čekali i podsećaju da je kroz istoriju pored Beograda Šabac bio važno uporište za dve carevine, a početkom 20.veka i glavna srpska luka.
Viši kustos šabačkog Muzeja Svetlanka Milutinović ukazuje da je u Svetskoj hronici Hartmana Šedela, iz 1493.
Prema predlogu republičkih vlasti, među 12 opština koje će dobiti status grada biće i Šabac. Na to su Šapčani dugo čekali i podsećaju da je kroz istoriju pored Beograda Šabac bio važno uporište za dve carevine, a početkom 20.veka i glavna srpska luka.
Viši kustos šabačkog Muzeja Svetlanka Milutinović ukazuje da je u Svetskoj hronici Hartmana Šedela, iz 1493. godine, objavljena gravira Šapca, kao najstarija predstava jednog srpskog naselja. U knjizi Karla Šuharta Gradovi i tvrđave kroz istoriju kaže se, pored ostalog, da „imamo formu kraljevskog grada, kakav je grad Šabac na Savi. Ona deluje kao jedna rekonstrukcija Doreštada, carskog grada u Holandiji“. Takođe se malo zna da je Sulejman Veličanstveni osvojio grad 1521. godine, i da je tu ostavio postaju od pet hiljada vojnika.
Ostalo je istorija, a početkom 20. veka preko luke u Šapcu izvozilo se više od 70 odsto roba iz Srbije. Šapčani su posebno ponosni na svoju kulturnu tradiciju, pa ističu da je Jevrem Obrenović ovde sagradio prvu bolnicu, doneo prvi klavir, prvi krevet, ali i postavio temelje grada po evropskim urbanističkim planovima. Pozorište je obeležilo sto godina postojanja i rada, Gimnazija ove godine slavi 170 godina od osnivanja, Biblioteka 160 godina. Naravno, brojni su kulturni poslenici, intelektulci koji su dali pečat ne samo gradu već i Srbiji. Ipak, mnogi kažu da je najbolji šabački brend bila čuvena Metaloplastika koja je dva puta osvajala Kup evropskih šampiona u rukometu, i čiji su igrači osvajali sve što se moglo osvojiti na planeti.
Lična karta grada
Šabačka opština ima 123.000 stanovnika, a sam Šabac ima oko 70.000 stanovnika. Po zaradama nalazi se u proseku, ali na spisku nezaposlenih ima 19.300 lica, što je oko jedne trežine radno sposbnog stanovništva. Narodna kuhinja dnevno pripremi 500 obroka, što je znatno manje od nekadašnjih dve hiljade, krajem devedesetih godina. U opštini ima 13 osnovnih, osam srednjih, i tri više škole.
I pored svega Šapčanima teško pada da su u administrativnom pogledu podređeni Valjevu. Tako se sedište Trgovinskog suda i Privredne komore nalazi u Valjevu, iako je samo, na primer, Zorka Pharma plaćala veći porez nego cela valjevska privreda. Uz to, Odeljenje Ministarstva prosvete je u Valjevu, iako šabačka opština i Mačvanski okrug imaju gotovo duplo veći broj škola. Čak je i sedište službe Državne bezbednosti u Valjevu, što govori da su u mnogo čemu, pre svega po političkoj liniji, Valjevci bliži prestonici i državnim organima. Međutim, u poslednje vreme šabačka opština mnogo ulaže u razvoj. Centar, ali i drugi delovi grada u potpunosti su promenili izgled, dobili savremene saobraćajnice, trotoare, osevtljenje, gasovod je uveliko odmakao, radi se na širenju vodovodne i kanalizacione mreže i na prigradska naselja. Najvažnije je investiranje u novu industrijsku zonu, gde je opština otkupila oko 400 hektara zemljišta, gradi infratskuturu i očekuje dolazak većeg broja inostranih preduzeća. Jedan od preduslova za potpuni razmah je izgradnja autoputa, a za to postoji realna potreba. Izgradnja će koštati oko 50 miliona evra, a i republička vlast mnogo očekuje od ovog pravca koji bi trebalo da se nastavi prema Loznici kao i Sarajevu. Sa izgradnjom međunarodne luke na Savi i rekonstrukcijom železnice, Šabac bi ponovo dobio nekadašnju ulogu, povezan sa svim domaćim ali i inostranim centrima. Osnovni cilj, kako ističe lokalna vlast, jeste zapošljavanje velikog broja lica sa spiska nezaposlenih. Savremeni izgled grada u očima njegovih siromašnih i nezaposlenih građana još im teže pada u njihovoj nemaštini. A po protoku novca Šabac je odmah iza Beograda i Novog Sada, ovde je svoje mesto našlo oko četrdesetak, što stranih što domaćih banaka, ali na ulici ima i dosta prosjaka. Šapčani se ponose svojom istorijom, ali bi ipak voleli da toliko ne zavise od prestonice, a pogotovo ne od Valjeva. Zbog toga očekuju da statusom grada iskorače na evropsku scenu, uostalom tu su već i bili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
