Pre svega, izvinjavam se penzionerima i nije mi namera da njihovo dragoceno profesionalno iskustvo umanjim, već da skrenem pažnju na jednu pojavu. Jasno mi je da većina penzionera u ovim teškim vremenima mora da radi kako bi uvećala svoj kućni budžet jer je nedovoljan za izdržavanje dece i unuka.
Međutim, činjenica jeste da ima mnogo penzionera u državnom sektoru na rukovodećim mestima i da zauzimaju mesto mladim i obrazovanim ljudima. Stopa nezaposlenosti blizu je 30 odsto i zaista je nerazumno da veliki broj penzionera zauzima i radna mesta i budžetska sredstva. Višestruka primanja funkcionera i dalje su na snazi. A gde se štedi?
Jednom prilikom Ivica Dačić se, dok je bio potpredsednik Vlade Srbije 2010. godine, čudio nad činjenicom da među političarima ima onih koji primaju i penziju i punu platu iz budžeta, rekavši tada da je to nedopustivo i da se na takav način ne može razbacivati novac poreskih obveznika. Ova izjava odnosila se na poslanike penzionere, odnosno na zakonodavnu vlast.
Nakon toga dogodili su se izbori, ali se ništa nije promenilo. Naprotiv, samo posle dve nedelje od sastavljanja Vlade, ona usvaja dopunu Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima kojom su stvorili pravni osnov (izvršnoj vlasti, sebi) da članovi Vlade i postavljena lica u organima državne uprave koji obavljaju nastavu na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora i koji ostvaruju prava iz radnog odnosa na tom fakultetu, imaju pravo na razliku plate koja im pripada za obavljanje funkcije. Šta reći, osim da su dosledni u slatkorečivosti.
Ovo pišem zato što u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ima dosta penzionera koji obavljaju poslove upravnika, zamenika upravnika u zatvorima i savetnika u samoj Upravi. Ima ih preko dvadesetak! Oni primaju i penziju i punu platu! Da li je moguće da nema sposobnog i obrazovanog kadra koji bi obavljao ove poslove? Verujem da je njihovo profesionalno iskustvo dragoceno, ali isto tako verujem i da ih je trebalo zadržati najduže do godinu dana kako bi obučili mlađe kadrove.
U zatvorima je godinama manjak radne snage koji se uvek pravda nedostatkom sredstava, a sada i ograničenjem u zapošljavanju. Međutim, ograničenje postoji samo kada su u pitanju izvršilačka radna mesta, dok se na funkcionerskim ne štedi. Zatvorski čuvari obavljaju izuzetno naporan, stresan i visokorizičan posao. Toliko ih nedostaje da u jednom zatvoru broj prekovremenih sati dostiže i 5.000 mesečno! Zbog nepopunjenih radnih mesta zatvorski čuvari rade i poslove koji ne spadaju u njihov opis posla zbog čega im se osuđenici podsmevaju. Osim niskih zarada koje su čak niže i od policijskih, loših uslova rada, veliki problem je i to što nemaju redovne sistematske preglede i nisu vakcinisani. Osuđena lica imaju bolji tretman nego zaposleni!
Od ukupno 3.750 zaposlenih, 2.100 zaposlenih raspoređeno je u službi za obezbeđenje, to jest obezbeđuje blizu 10.000 osuđenih i pritvorenih lica. Međutim, 2.100 radnika obezbeđenja podeljeno je u 28 ustanova u sistemu. Očekivali smo da će se stvari poboljšati. Stvari se jesu poboljšale, ali za novozaposlene penzionere-funkcionere, dok mnogi od osoblja u zatvorima i ne dočekaju penziju.
Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
