General Vladimir Lazarevic Foto: BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIC/MOSkupština opštine Pantelej donela je odluku da penzionisani general Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa u vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, koji je u Haškom tribunalu osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, bude proglašen počasnim građaninom te niške gradske opštine.
– Predložili smo odbornicima general pukovnika Vladimira Lazarevića za počasnog građanina naše opštine jer je to skroman, pošten i čestan čovek, koji je neizmerno odan svojoj porodici, zavičaju i otadžbini. Hrabar je i požrtvovan vojskovođa koji je dosledno sledio svoja visoko profesionalna, vojnička, patriotska i ljudska uverenja. U svakom iskušenju spreman je da preuzme ličnu i profesionalnu odgovornost i time odbrani čast naciji i državi, rekla je predsednica GO Pantelej Nataša Stanković na poslednjoj sednici Skupštine, obrazlažući predlog, a prenosi portal Jugpress.
Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, smatra da ovakva odluka predstavlja jasan deo strategije stranke na vlasti, a da se ta strategija posebno očitava na lokalu, gde se najčešće dešavaju „čestitke“ ljudima koji su osuđeni za ratne zločine.
– Srpska napredna stranka pokušava da u svom glasačkom telu ima ljude koji su proevropski orijentisani, kako bi se između ostalog „očistila“ i od ratnih zločina, a istovremeno jako flertuje sa glasačima koji zagovaraju najgori šovinistički nacionalizam. Zato istog dana možemo da čujemo i da visoki funkcioner Vlade govori o evropskom putu Srbije, a i da neki funkcioner na lokalu kaže – da, evropski put, ali mi znamo šta nam je u srcu. To je ta dupla igra ove, ali i svih drugih vlasti od ratnih devedesetih naovamo, kaže Jovanović za Danas.
On kaže da je zbog duple igre u vezi sa neposrednom prošlošću i ratnim zločinima, kojoj su skloni i vlast i opozicija, Srbija kao društvo na velikom gubitku.
Decenije su prošle od devedesetih, a naše društvo nije ni počelo da se suočava, a kamoli postigne konsenzus o tome šta se tada dešavalo, te šta nam je činiti povodom žrtava, loše slike u svetu, gubitka identiteta.
Nema čak ni rasprave o ovim temama, jer bi ona pokvarila „korisni“ flert sa šovinizmom, kaže on.
Đokica Jovanović, sociolog i univerzitetski profesor u penziji, dodaje da bi ga drugačija ili suprotna odluka „iznenadila“, objašnjavajući da ova i druge skupštine i nisu skupštine, jer ne počivaju na autonomnoj volji građana, već na „volji kreza“.
Zbog toga kroz donošenje svojih odluka ne pokazuju bilo kakvu samostalnost već „iskazuju pseću poslušnost krezu“, kaže.
– Reč je, zapravo, o grupi ljudi koja mora javno da demonstrira pravovernost i potpunu saglasnost sa vrhovnim dobrom koje dolazi od vrhovnog šefa. Za tako nešto nije potreban povod, svako vreme je pravo vreme. Ovakva odluka predstavlja i stav centralne vlasti, koja se bespogovorno sluša, i tribalno poklonjenje onome što se nameće kao vrhovna vrednost zajednice – „junacima“ koji se „bore“ za tu zajednicu. Sve je to, zapravo, kamera opskura, u kojoj svet stoji naglavačke – kaže Jovanović za naš list.
On dodaje da je u istoriji ovih prostora bilo raznih počasnih građana, koji su, kad im prođe vakat, gurnuti u fioke.
Proglašavani su i između dva rata, i u vreme socijalizma, i danas – sve u ime takve pravovernosti, kaže Jovanović.
Grad Niš je generalu Lazareviću odao priznanje i 2019. godine, kada je na Dan pobede nad fašizmom, tokom zvanične gradske proslave, on prevodio marš „Besmrtnog puka“, a potom se obratio okupljenima na centralnom trgu. Lazarević je tada kazao da je osnovna poruka marša: „mrtve heroje i žrtve odbrane zemlje ne zaboravite, a žive poštujte“, i lično poručio: „neka iza svih naših generacija ostanu duša, obraz i dobra dela“.
Lazarević je bio i komandant Treće armijske oblasti Vojske Jugoslavije, u javnosti je važio za stručnog, iskusnog i „narodnog“ generala, a njegova vojnička biografija bila je bez mrlje do rata na Kosovu 1999.
Haškom tribunalu se dobrovoljno predao 2003, nakon podizanja optužnice protiv njega, a 2009. je osuđen na 15 godina zatvora, da bi mu kazna nešto kasnije bila umanjena za godinu dana.
U haškoj presudi je navedeno da je osuđen po komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela, izvršena sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova.
On je, navodi se u presudi, svojim delovanjem u komandovanju snagama Vojske Jugoslavije koje su mu bile podređene, obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima vojske za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva.
Na slobodu je pušten 3. decembra 2015, posle odsluženja dve trećine kazne.
Vratio se u zemlju vladinim avionom, u pratnji tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića, a na niškom aerodromu dočekali su ga ministri Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, vladika raško-prizrenski Teodosije, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, gradski zvaničnici i više stotina građana.
Kako se slažu Mali šengen i general Lazarević?
– SNS bi za početak morala da odgovori na pitanje – na koji način se ovo priznanje generalu Lazareviću uklapa sa Malim šengenom, koji je odlična ideja, i koja u svojoj suštini podrazumeva regionalno pomirenje. Kako ćemo, na primer, da pravimo bescarinske zone kada nagrađujemo čoveka koji je osuđen za zločine na prostoru sa kojim hoćemo bescarinsku zonu – kaže Mladen Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
