Foto: www.mc.rs

Autori su istaknuti slovenački sociolozi Sergej Flere i Rudi Klanjšek, a knjigu je objavio Dan Graf, izdavač lista Danas.

Profesor Sergej Flere smatra da je malo domaćih autora koji su se bavili ovom temom, iako je ona bila vrlo zanimljiva svetskoj javnosti.

– Kod nas su postojeća dela bila uglavnom pristrasna, a mi smo nastojali da budemo neutralni, nismo zadovoljni dužinom knjige, mogla je da bude opsežnija, rekao je Flere dodajući da rad na ovu temu još nije prestao. Sa njim se složio i Rudi Klanjšek objasnivši da su dosta materijala, izostavili iz finalne verzije knjige, ali da su ipak zadovoljni rezultatom.

Klanjšek je još odgovarajući na pitanje moderatora, koliko su Slovenci zadovoljni raspadom Jugoslavije, zaključio da su njegovi sunarodnici danas možda više razočarani u ideju o svom napretku koju su imali pri izlasku iz Jugoslavije.

– Prema nekim indikatorima, Slovenci su se nadali da će živeti kao na zapadu, samo što više ni na zapadu nije tako lepo. Nove generacije ne znaju kako je bilo, iako se u medijima govorilo da je bilo loše, rekao je autor iznoseći da danas u Sloveniji ima korupcije skoro kao u Kamerunu.

Ostali panelisti su se složili da je knjiga vredna pažnje, na čelu sa istoričarkom Latinkom Perović, koja smatra da se iz knjige može dosta naučiti.

– Delo ima provokativan naslov sa podnaslovom kako su etničke elite dovele do neizbežnog raspada SFRJ. Izgleda se rat i dalje vodi samo savremenim sredstvima, a ne nazire se perspektiva za svakog posebno i sve zajedno, rekla je istoričarka i dodala objašnjenje da formiranje Jugoslavije treba posmatrati kao vekovnu težnju naroda ovih prostora da žive zajedno, kako bi se oduprli osvajačima i asimilacijama.

– Ali su unutar zemlje odnosi bili prožeti nepoverenjem. Stanislav Vinaver je govorio nema rata bez mržnje, što znači da je za rat potrebno dugo planiranje. Mnoge knjige govore baš o toj mržnji koja je stvarana među narodima, a sećamo se kampanje protiv Slovenaca, Hrvata, Albanaca. To nije ostalo bez uticaja na svest mladih generacija koje nemaju neposredno iskustvo o raspadu Jugoslavije, rekla je Perović, dodajući da borba još traje i često podrazumeva udaljavanje a ne pomirenje.

Jovo Bakić, sociolog, naglasio je da u knjizi nema nacionalne opterećenosti i da autori pristupaju pisanju na naučan sociološki način.

– Autori su imali pristup bogatim izvorima te su jako dobro informisani, a sam Flere je poznavao i lično određene bitne ljude kao partijski funkcioner. Iskazana je kritičnost prema nacionalističkim pričama koje su raskrinkane, rekao je Bakić.

Kao jedan od nedostataka Bakić je naveo to što se u knjizi pojavljuju iskazi ljudi, a nije precizno napisano ko je i kada rekao određeni navod.

– Čitalac dakle mora da veruje profesoru Flereu. Takođe, nedostaje poglavlje zašto se Jugoslavija raspala, a BiH opstaje, iz tog poglavlja bi se videlo da to zavisi od uticaja zapadnih sila, naglasio je Bakić.

Sa druge strane, Sanja Petrović Todosijević, istoričarka, skrenula je pažnju na stil u pisanju knjige.

– Primetila sam manir koji mi se dopada, poglavlja se otpočinju citatima iz poznatih dramskih komada ili citatima političara, rekla je istoričarka i zaključila da je pred čitaocima knjiga koju sami autori vide kao političku priču. U njoj su glavni junaci nacije sa stavljenim akcentom na političke elite, rekla je Petrović Todosijević.