Pisma zvaničnicima ostaju bez odgovora

21. mart 2001. Juče sam Slobodanu Samardžiću, savetniku predsednika SR Jugoslavije, predao pismo i knjigu za Koštunicu s elementima strategije. Smatrao sam da je to siguran način da ih dobije. U razgovoru, izneo mi je svoje utiske nakon što se upravo vratio s Kosova. Razgovaramo i o Komitetu za Kosovo Savezne vlade. Danas me je obavestio da je juče predao pismo i knjigu predsedniku.
3. april 2001. Pismo ministru Goranu Svilanoviću o elementima strategije: «Upućujem Vam knjigu koja je trebalo da bude publikovana pre oktobarskih promena, ali koja se u javnosti pojavila sa zakašnjenjem… U knjizi sam posebnu pažnju poklonio obradi strategije učesnika konflikta… Upravo stoga smatrao sam da saznanja, ocene i predloge do kojih sam došao tokom prethodnih sedam godina, istraživanjem i praćenjem uzroka, toka i posledica razvoja situacije na Kosovu i oko Kosova, usredsredim na građenje moguće strategije države.
Rezultat toga je pismo o elementima strategije koje Vam upućujem. Ako delite moje uverenje da bi rezultati istraživanja mogli koristiti u rešavanju državnih pitanja bio bih spreman da ih bliže izložim.
April 2001. Ni Koštunica ni Svilanović nisu, ni posredstvom kabineta, reagovali na predloge o novoj dugoročnoj politici u odnosu na Kosovo. Pouzdano znam da su ih dobili. Da li je moguće da te predloge nisu razumeli? Ili sam pisao prerano?
11. maj 2001. Savezni sekretarijat za informacije organizovao je predstavljanje knjige u Biblioteci grada Beograda. Sveto Stojanović je počeo svoje izlaganje čitanjem mojih Napomena iz knjige koje su se odnosile na 1992. godinu. Istakao je moj predlog predsedniku Ćosiću. Smatrao je da je to bio značajan događaj koji je mogao da izmeni situaciju. Slobodan Samardžić je bio uspešan sled u ovom izlaganju. Za mene je bilo indikativno kako istu temu vide savetnik predsednika SRJ Ćosića i sada savetnik predsednika SRJ Koštunice, ličnosti iz dva različita vremena Srbije. Oba izlaganja dala su pozitivnu ocenu i bila su komplementarna. Izlaganje Slobodana Orlića podsećalo je na izlaganje na političkom skupu pre petnaestak godina.
Iznosim delove svog izlaganja: «Srpsko-albanski sukob oko Kosova i Metohije opterećivao je Kraljevinu Jugoslaviju od njenog nastanka i federativnu Jugoslaviju tokom celog njenog postojanja. Sukob oko Kosova opterećuje poslednjih godina i dobar deo sveta. Velike sile oduvek su imale interese na Balkanu i smatraju da imaju pravo… Postigle su strateške ciljeve, ali ne i političke… Problematika Kosova izlila se iz svog prvobitnog korita (ljudskih prava), ako je u njemu ikad i bila, i postala svojevrsna metafora sukoba savremenog sveta.
Šta bi mogli da budu razlozi da obe Jugoslavije, potom i velike sile, ne uspevaju u svojim nastojanjima? Verujem da su razlozi u tome što nosioci rešenja nisu hteli da razumeju jedinstvenu, potpuno atipičnu, situaciju ovog područja. Specifičan oblik dobila je kada je politički vrh federativne Jugoslavije uneo Kosovo i Metohiju u Ustav iz 1946. kao autonomnu teritoriju. Tom odredbom teritorije na kojima srpski narod ima i čuva svoju istorijsku baštinu spojene su s teritorijama u kojima je albansko stanovništvo, i između dva rata, činilo 70 do 97 odsto ukupnog stanovništva. Tako je stvorena teritorija u kojoj su se sukobila istorijska prava Srbije i etnička prava albanske zajednice.
Ovaj sukob razbuktala je nova pojava – populacioni razvoj kakav nije poznat ni u jednoj evropskoj regiji. Dve populacije, albanska i slovenska, koje žive pod sličnim uslovima, decenijama su imale rast koji se zadržavao približno u odnosu dve trećine prema jednoj. Međutim, samo za dvadeset godina, od 1961. do 1981. (reč je o popisima), albanska se skoro udvostručila, a slovenska (Srbi, Crnogorci, Hrvati) dramatično se smanjila. Populaciona ekspanzija je činjenica koja postoji i na kojoj albanska zajednica zasniva legitimna prava.
Legitimno pravo Srbije na Kosovu i Metohiji jeste da bude suvereni baštinik svojih istorijskih spomenika koji svedoče o njenoj državi, kulturi i Crkvi. Zaposedanjem Kosova od strane NATO snaga i jedinica OVK ova prava su ugrožena. Pred našim očima na Kosovu se vrši civilizacijski preobražaj, ne samo rušenjem spomenika, nego i nestajanjem njihovih autentičnih baštinika. Preobražaj je potpun, jer je ireverzibilan.
Nastavlja se