Pismene analize toka pregovora

O svojim dostignućima u pregovorima sa albanskom stranom i drugim političkim razgovorima navodno je obaveštavao i Milana Milutinovića, tadašnjeg predsednika Srbije.

Obaveštenja o napretku u pregovorima stizala su Miloševiću, kako kaže Tanić, na tri načina. Prvo je o tome izveštavan pomoću informacija koje me je dostavljala SDB. Drugi način bili su susreti Stanišića i Mijatovića sa Miloševićem, a treći način bili su sastanci Tanića sa Miloševićem. Ratomir Tanić je haškim istražiteljima stigao da ispriča čak i to da je, tokom pregovora sa albanskom stranom, zajedno sa pripadnicima SDB radio na pismenim analizama toka pregovora i da su te informacije vrlo brzo stizale na Miloševićev sto.

„Znam da su moje analize situacije na Kosovu korišćene za donošenje političkih odluka. To mi je više puta potvrdio bivši načelnik Centra DB Beograd, Zoran Mijatović“, rekao je u tim razgovorima Ratomir Tanić.

U daljem svedočenju Tanić naglašava svoju ulogu posrednika u pregovorima sa Albancima:

„Albanska strana je htela da u ovim diskretnim pregovorima učestvuje međunarodna zajednica. Milošević je bio protiv. Ja sam izneo predlog da u pregovorima učestvuje treća strana, koja će podržavati pregovore pružajući pomoć kao što je organizovanje mesta za održavanje pregovora. Treća strana trebalo je da bude vandržavna institucija, nedržavna organizacija, povezana sa vladama zapadnih zemalja. Time bismo zadovoljili i Miloševića, pošto na taj način u pregovorima ne bi učestvovale zvanične vlasti zapadnih zemalja. Kosovski Albanci takođe bi bili zadovoljni, pošto bi međunarodna zajednica ipak učestvovala u pregovorima.“

Kako bi uvećao značaj sopstvenog svedočenja pred istražiteljima u Hagu, Tanić se trudio da manje bitnim podacima da na značaju kiteći tako izlaganje o svom doprinosu u sporazumu o školskom sistemu na KiM koji nikada nije bio primenjen.

Govoreći u tom stilu on je čak tvrdio da je preko pripadnika SDB pratio sve reakcije Miloševića oko pregovora vezanih za krizu na Kosovu, pa se na osnovu toga postavljao u odnosu na albansku stranu.

Prema njegovim rečima ispred vlade Republike Srbije u tim pregovorima su učestvovali Ratko Marković, potpredsednik vlade, Dojčilo Maslovarić, ambasador u Vatikanu, Ratomir Vico, Goran Perčević iz SPS i Predrag Simić, politikolog iz Beograda.

Tanić je naveo da je njegova glavna veza sa kosovskim Albancima bio Fehmi Agani, potpredsednik Demokratske stranke Kosova. Sa Aganijem je održavao veze i posle završenih pregovora sve do 1998. godine, iako mu je navodno mandat za pregovore istekao godinu ranije, kada su oni prekinuti po odluci Miloševića.

Analizirajući ulogu Aganija u tim pregovorima Tanić je tvrdio da je Agani, iako Rugovin zamenik, u tim pregovorima bio važniji u političkom i operativnom smislu, što je više nego apsurdno. Isto tako on smatra da su Rugova i Agani imali apsolutni uticaj na albansku političku scenu, a i na Albance koji nisu direktno učestvovali u političkom životu.

Pored navedenih političara, u tim takozvanim diskretnim pregovorima između Miloševića i Albanaca, navodno su učestvovali i Veton Suroji, Bujar Bukoši, Isa Zumberi, Edita Tahiri, Azem Vlasi i drugi. Ova Tanićeva izjava bila je vrhunac izmišljotine cele njegove priče o diskretnim pregovorima. Primera radi, u to vreme Bujor Bukoši je bio takozvani premijer kosovske vlade u izbeglištvu, a Azem Vlasi crna ovca u albanskom narodu, čovek od koga su bežali pre svih vođe Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Na kraju iskaza o tim pregovorima Tanić iznosi jednu od najvećih besmislica i laži da je SDB u logističkom smislu vodila računa o bezbednosti učesnika, što je uključivalo i obezbeđenje kosovskih Albanaca. Između ostalog rekao je da je SDB radila analizu potencijalnih problema koji bi mogli da se pojave i ugroze pregovore ili neke njihove učesnike. Malo je reći da sam i sam ostao zatečen da je Služba, a i ja sa njom, učestvovala u tako nečemu. Naravno da nije. Pa valjda bih se toga setio? Posebno što mi je Tanić u svom iskazu dao vodeću ulogu u nepostojećim događajima koje je detaljno opisao.

Nakon ovog dela iskaza pravi se prva pauza toga dana. Istražitelji prezadovoljni, to i ne kriju. Pršte komplimenti Toniju, to jest Taniću. Bazbi likuje.

Svi se zadovoljno smeškaju, tapšu se po ramenima, a istražiteljka Milenov već sebe vidi na vrhu piramide haškog Tužilaštva. Tog trenutka Tanić je najteža figura Tužilaštva koja već otplaćuje prve stotine hiljada evra koje su u njega uložene. Ne samo da se verovalo u njegovo svedočenje, već se smatralo da je on upravo taj čovek koji će dovesti nove insajdere u Hag. I bogami proći će mnogo godina dok se njegovo svedočenje ne dovede u pitanje u sudnicama Haškog tribunala.