Pokrenuta kampanja "Mesec zaštite pčela" 1Foto: Pixabay/Myriams-Fotos

Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom i poljoprivredom, zaštitom životne sredine ili su na drugi način zainteresovani za temu mogu da se uključe u javno-privatni dijalog i putem sajta www.jpd.rs i društvenih mreža, kao i na okruglim stolovima u Beogradu (5. marta), Novom Sadu (14. marta) i Čačku (26. marta) ponude rešenja. O značaju ovog sektora govori podatak da u Srbiji posluje oko 20.000 pčelara i uzgajaju 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Nepravilna upotreba pesticida, kako navode, dovela je proteklih godina do značajnog pada populacije pčela koje su veoma važne za građane jer oprašuju više od 80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani.

„Izumiranje pčela za našu zemlju bi značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje. Ono što je još važnije jeste da su pčele najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih sa naše trpeze nestala bi kvalitetna i zdrava hrana i zato čuvanjem pčela čuvamo život“, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović povodom početka kampanje.

Do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu. Ugroženost pčela je globalni problem te su u delovima SAD proglašene za ugroženu vrstu dok se u Kini zbog manjka pčela oprašivanje često radi ručno.

„Pčelarstvo je opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja s obzirom na to da je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja. Takođe, problem je i manjak kapaciteta u inspekcijama, a kada do trovanja dođe trošak dokazivanja putem analiza pada na pčelare zbog čega većina odustaje od daljeg postupka. Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, ali pre svega putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida doprinesemo očuvanju pčelinjih zajednica“, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Podaci pokazuju da uprkos velikom potencijalu pčelarstva i činjenici da je Srbija zemlja sa najvećim brojem pčela po glavi stanovnika (1 pčela na šest stanovnika), mali broj pčelara živi od tog biznisa. Da bi mogao da izdržava celu porodicu, neophodno je da jedan pčelar ima 500 i više košnica što među 10.000 članova SPOS-a poseduje tek 34. Proizvodnja meda pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017, a dešavalo se da usled trovanja fond pčela padne i za petinu godišnje.

Kampanja „Mesec zaštite pčela“ deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.