Pokret: Projekat reintegracije KiM u ustavnopravni poredak Srbije je početak puta (VIDEO) 1Foto: Medija centar

Pokret za odbranu Kosova i Metohije predstavio je danas „Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije“, koji ocenjuje kao „početak puta“ i odgovor na pitanje šta se hoće.

Na predstavljanju Projekta u Medija centru u Beogradu, član Predsedništva tog pokreta Miloš Ković kazao je da se taj dokument oslanja na dve činjenice – na zakonitost, odnosno Ustav Srbije koji predviđa suštinsku autonomiju sa Kosovom i Metohijom i predviđa donošenje posebnog zakona o suštinskoj autonomiji.

„To je obaveza koju nije ispunila nijedna vlast do sada, a bili su dužni da je ispune“, ocenio je.

On je dodao da je druga činjenica na koju se oslanja dokument Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, navodeći da se dokument prema tome oslanja na zakone Srbije, na nacionalno i međunarodno pravo.

Ković je rekao da većinsko javno mnjenje u Srbiji ne želi „amputaciju“ i da prihvata zamrznuti dijalog dok se ne pronađe odgovarajuće rešenje.

„Naš pokret je formirao Odbor za reintegraciju Kosova i Metohije, ustavno-pravni poredak Srbije, i taj odbor je krenuo na višemesečni, dugoročan posao od naših vodećih pravnika, generala, visokih oficira, politikologa i tako je nastao ovaj dokument“, naveo je on.

Ković je ocenio da je projekat vid ohrabrenja stručne javnosti da odustane od planova koji se Srbiji nude.

Član Predsedništva Pokreta i predsednik Odbora za reintegraciju Slobodan Samardžić kazao je da projekat u jednom delu deluje kao „kabinetski rad“ ali da to nije – već je predlog za političku akciju, na koju Pokret i poziva.

„Između 70 i 80 odsto stanovništva protiv je radikalnog metoda, a to je metod predaje Kosova i Metohije. Mi hoćemo da pokažemo da to sve jeste moguće, da ta politička alternativa jeste izvodljiva. Potrebno je dati ideju i afirmisati je u javnosti“, rekao je on.

Samardžić je ocenio da je potrebno pokazati da posledice kojima se preti – da će Srbija biti izolovana, da će biti pod sankcijama ili bombardovana, nisu predvidljive posledice jer je drugačije vreme.

„Potrebno je da srpska politika pokaže neki kreativan elemenat. Imamo jednu isključivo pasivnu politiku, naše vlasti rade ono što im se kaže“, dodao je Samardžić.

Član Pokreta i Odbora za reintegraciju Dušan Proroković rekao je da je suštinska autonomija obaveza Srbije.

„Složene su okolnosti u kojima smo tražili rešenje i dali jedan okvir za pisanje zakona o suštinskoj autonomiji. Suštinska autonomija koju predlažemo ne podseća ni na jednu drugu autonomiju na svetu, upravo zbog svih preduslova i uslova koje je trebalo ispuniti“, kazao je on.

Što se tiče pozicije Srbije, Proroković je rekao da je pristup koji Pokret predlaže konstruktivan i da se ne zalažu za „večito trajanje onoga što danas imamo“, uz uvažavanje svih međunarodnih organizacija.

Dodao je da smatra da bi dokument uticao da Srbija više ne improvizuje, navodeći da su improvizacije dovodile do mnogih poniženja.

Član Predsedništva Pokreta Časlav Koprivica kazao je da dokument predviđa i mehanizme zaštite prava Srba na Kosovu i Metohiji.

„Ovaj dokument treba da imaju na umu naši državni organi. Podsećamo kako je u skladu sa Ustavom Srbije, 2006. godine, odnosno u skladu sa Rezolucijom 1244, od samoga početka pregovora moralo da se radi. Mi podsećamo državu na ono što je morala da čini ili kako je morala da postupa a to nije činila“, istakao je Koprivica.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.