Polemiku o tome da li je policijskim funkcionerima dozvoljeno da se učlane u političku stranku otvorile su spekulacije da su visoki funkcioneri MUP – Bratislav Dikić, savetnik direktora policije i bivši komandant Žandarmerije, Dragiša Simić, načelnik saobraćajne policije, i Zoran Tomašević, načelnik Uprave za zaštitu podataka i ličnosti, odnedavno članovi Srpske napredne stranke.

Prema Zakonu o radnim odnosima u državnim organima „izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova u državnom organu spada u teže povrede radnih obaveza i dužnosti“, za šta sledi disciplinski postupak protiv zaposlenog. Disciplinsku meru izriče funkcioner koji rukovodi državnim organom.

Na pitanje da li je policijskim funkcionerima dozvoljeno članstvo u političkim partijama, u MUP-u Srbije kažu da nije jednostavno odgovoriti, „jer se radi o spletu različitih zakona i Ustava Srbije“, ali da su „mišljenja da ne postoji zakonska mogućnost da policijski službenici istupaju kao članovi određene političke partije“.

– S obzirom na nameru zakonodavca da efikasno, profesionalno, nepristrasno i depolitizovano vrši društvenu funkciju, pre svega imajući u vidu posebnost poslova koji obavljaju policijski službenici, kao i na činjenicu da je Ustavom i drugim propisima predviđeno principijelno razdvajanje politike i policije, mišljenja smo da ne postoji zakonska mogućnost da policijski službenici istupaju kao članovi određene političke partije – kažu za Danas u vrhu MUP-a.

Sa druge strane, general Bratislav Dikić, koji otvoreno kaže da je član SNS-a već dve godine, tvrdi za naš list da ne postoje zakonske prepreke za članstvo službenika policije u strankama.

– Zakon o policiji ne zabranjuje zaposlenima u MUP-u da budu članovi partija. U Ustavu stoji da ne bi trebalo da budu, međutim Vrhovni sud Srbije je dao mišljenje da je Ustavom Srbije zagarantovano pravo svakog građanina da bira i bude izabran i da se to pravo odnosi i na policajce, jer oni nisu građani drugog reda. To znači da mogu biti članovi bilo koje političke partije, čak mogu biti i na izbornim listama svoje političke partije. Jedino postoji ograničenje da budu u izvršnim organima stranke – kaže Dikić. On dodaje da je član SNS-a od 2. aprila 2012. godine „ne zato da bih kao kadar te političke stranke bio imenovan na neku funkciju, nego zato što je to moje lično ubeđenje i podrška Aleksandru Vučiću u borbi protiv kriminala i korupcije“.

– Biti simpatizer ili član neke političke partije nije uslov za raspoređivanje na neku rukovodeću funkciju u MUP-u, već stručnost i profesionalna sposobnost – zaključuje Dikić.

Šta kaže Ustav Republike Srbije

Ustav kaže da je državni službenik dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno, odnosno da ne sme na radu da izražava i zastupa svoja politička uverenja. „To znači da nepristrasnost podrazumeva da je u čitavom službeničkom odnosu primaran interes službe i da u poslu treba da se ima u vidu jedino javni interes, bez ostvarivanja, zastupanja i ispoljavanja političkih, grupnih, ličnih i drugih opredeljenja“.