Foto: www.mc.rs

Ni posle više od dve decenije ne postoje jasna pravila o uređenju ove oblasti.

Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sofija Mandić i Saša Đorđević, na osnovu analize pravnog sadržaja i ankete zaposlenih u MUP, uradili su studiju o poslovima nespojivim sa policijskim, odnosno dodatnim aktivnostima koje policajci obavljaju zbog privatnog interesa, a koje mogu ometati ili remetiti rad u javnoj službi.

Za te poslove, policajci mogu koristiti znanja, resurse i iskustvo koje su stekli u službi. To su najčešće poslovi privatnog obezbeđenja, detektivske aktivnosti ili pružanje zaštite zaštićenom licu ili javnoj ličnosti. Sukob nastaje na primer kada policajac radi kao obezbeđenje u noćnom klubu, pa samim tim ne reaguje ako se komšije žale na buku. Oni u takvim situacijama „nisu na dužnosti“, pa se javljaju kao zaštitnici privatnog, a ne javnog interesa.

Iako su u poslednjih deset godina usvojena dva zakona o radu policije (2005. i 2016. godine), ne postoji lista zanimanja nespojivih sa policijskom profesijom. To, kako je rekla Sofija Mandić, ovu oblast čini nesređenom i haotičnom, što otežava situaciju i policajcima i javnosti.

„Policajci smatraju da su na ivici egzistencije, potreba za dodatnim poslom je očigledna, a ni njima ni javnosti nije jasno šta mogu da rade, a šta ne“, objasnila je ona.

Njen kolega Saša Đorđeviće naveo je da su policajci na dosta odgovornijoj poziciji od većine državnih službenika, tako da nije problem samo sukob interesa, već i to da oni moraju biti odmorni, sposobni da obavljaju dužnost, a dodatni posao im otežava rad. “Ovo za posledicu ima lošu bezbednost građana“, istakao je Đorđević.

Sofija Mandić je skrenula pažnju na to da od 1992. godine nije napravljena nijedna lista zanimanja koja policajci ne mogu da obavljaju mimo dužnosti.

Zakonom o policiji iz 2016. je napravljen značajan napredak u ovoj oblasti, a njegova novina je to što konkretno navodi da nije dozvoljena komercijalizacija znanja i veština stečenih u MUP-u. Prema ovom zakonu, poslove koji su nespojivi sa policijskom profesijom propisuje ministar.

„Važno je istaći da je ovaj zakon još na snazi, ali promene u zakonu u 2017. godini o kojima će se u decembru raspravljati u Skupštini brišu ovaj deo, tako da je to korak unazad.“, istakla je Mandić. Nova rešenja u ovoj oblasti su i zabrana privredne delatnosti (uz određene izuzetke), kao i vlasništvo i upravljanje pravnim licima (osim ako pripadnici MUP-a nisu imenovani od strane Vlade ili drugog državnog organa).

Istraživanje je pokazalo da 29 odsto policajaca nije zadovoljno poslom, a 60 odsto njih smatra da postoji potreba za dodatnim prihodima. Takođe, preko 50 odsto policajaca smatra da se nalaze u lošoj finansijskoj situaciji, a 21 odsto da je situacija nepodnošljiva. Uz to, većina njih (90 odsto) je mišljenja da treba da imaju pravo na dodatni posao, a skoro isti procenat da za potrebe istog mogu da koriste znanja i veštine stečene u radu u službi.

Potpredsednik policijskog sindikata Srbije Vladimir Pavićević istakao je da izmene zakona u 2017. godini obuhvataju 82 člana, i to suštinskih. Kako je rekao, nije zadovoljan odnosom nijedne od grana vlasti prema policiji i podsetio na događaje kao što je Savamala, kada je „tadašnji premijer Vučić rekao da su oni koji su rušili kompletni idioti, a da mi još nismo našli ko je to uradio. Kakvu poruku javnosti to šalje o nama? Neću ni pominjati slučaj ubistva pevačice“. Kako je naveo, vlast pokušava da stvori partijsku policiju, ali „ima još uvek onih koji se ne daju, zato su na ulici“.

Po mišljenju zamenika predsednika Sindikata srpske policije Mileta Lazarevića, policajci zbog loše finansijske situacije treba da imaju i drugo zanimanje, ali pod uslovima da postoje određena razgraničenja.

„Mislim da policajci mogu da obavljaju posao privatnog obezbeđenja, ali mora se napraviti razlika između obezbeđenja u banci i u noćnom klubu“, istakao je Lazarević i dodao je da je Ustavom garantovano zadiranje u prava samo onoliko koliko je neophodno radi javnog interesa, dok se u privatne interese ne sme zadirati, te je stoga nužno praviti ovakve razlike. Kako je dodao, policajci su danas na terenu puki politički kuriri.

Angažovanje policajaca u poslovima privatnog obezbeđenja je zabranjeno u većini zemalja na svetu. Razlozi za to su, kako je naveo Đorđe Vučinić iz Udruženja za privatno obezbeđenje i ostale dužnosti, između ostalog, i to što se dužnosti u policiji i obezbeđenju razlikuju.

On je istakao da Zakon o privatnom obezbeđenju razlikuje pretres i pregled. Privatno obezbeđenje nema pravo na obavljanje pretresa, kao što to čine na sportskim utakmicama ili u noćnim klubovima. To dovodi do sitacije kada „policajac postupa kao policajac, a ne kao obezbeđenje“. Dodao je da ekonomski uslovi ne treba da budu opravdanje za ovakvo privatno angažovanje zaposlenih u MUP-u i da nije slučajno što je u većini zemalja ono zabranjeno. Dužnosti obezbeđenja su redarske, oni nemaju pravo da inervenišu.