On je podsetio da su pre godinu dana ukinute privremene mere u gradu i da su započeti i nastavljeni važni projekti. Među njima je nastavak gasifikacije, projekat čija je vrednost 25 miliona evra, pa je za godinu dana postavljeno 14,5 kilometara distributivne mreže i omogućeno priključenje za 1.350 korisnika, a završene su sve merno-regulacione stanice i čelični prsten gasovoda u gradu. Nastavljena je izgradnja regionalne deponije Duboko, vrednosti 13 miliona evra, a za rekonstrukciju i izgradnju vodomreže izdvojeno je 48,8 miliona dinara.

Do kraja godine grad i Republička direkcija za vode finansiraće izgradnju vodoprivrednih objekata u iznosu od 92,5 miliona dinara, tako što će ta direkcija izdvojiti 60 odsto te sume, a grad ostatak novca. – Kako imamo ogromnih problema u realizaciji budžeta, prinuđeni smo da nekoliko velikih projekata realizujemo kroz kreditna zaduženja države – rekao je Marković, a potom istakao da će, uz finansijsku pomoć države, biti završena rekonstrukcija Ulice Nikole Pašića, Šarene sale, zgrada Istorijskog arhiva i Dom za stare na Zabučju.

Marković je izrazio nadu da će u političkoj utakmici sa Valjevom i Šapcem, Užice postati centar buduće regije Zapadna Srbija, koju bi činili Zlatiborski, Mačvanski i Kolubarski okrug.

– Moramo da ojačamo naše institucije, vratimo sisteme koji su izmešteni iz grada i da formiramo nove – poručio je on, a potom istakao da je Vlada Srbije dala saglasnost da se prošire nadležnosti užičke Elektrodistribucije, da će u gradu biti otvorena carinarnica, ali i da će autoput ka Crnoj Gori proći pored Užica.

– Obećanja ministara, premijera i predsednika Srbije su da je, posle izgradnje Koridora 10, izgradnja autoputa prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini državni prioritet. Najava je da će od marta naredne godine početi izgradnja autoputa od Beograda prema Ljigu – rekao je užički gradonačelnik, a potom ilustrujući uspešnu saradnju sa Vladom Srbije, pobrojao da su od prošlog jula, Užice posetili predsednik i premijer Srbije, četrnaest ministara i veliki broj njihovih saradnika.

Govoreći o radu javnih preduzeća, on je ocenio da su neka od njih poboljšala rad, ali da i dalje ima onih koji se većim delom oslanjaju na gradski budžet, te da treba uslediti reorganizacija u toj oblasti.

Stranačko zapošljavanje

Opozicione stranke, prvenstveno DSS koja je bila stožer prethodne vlasti u vreme prinudne uprave, kritikuje novu koaliciju zbog nerealnog budžeta i zapošljavanja stranačkih kadrova. Ta stranka je mesecima tražila informaciju o zapošljavanju, a kada su je gradske stručne službe nedavno objavile, ispostavilo se da je upravo DSS sa koalicionim partnerima (NS i Liga za Užice), od 2006. do 2008. godine, u gradskim javnim preduzećima i ustanovama zaposlila 222 radnika, od kojih čak 103 u Apoteci Užice. S druge strane, nova vlast (DS, SPS, SPO, G17 plus i LDP), od jula prošle godine zaposlila je 80 radnika, tako da su za tri godine u javnom sektoru grada zaposlena ukupno 302 radnika, naravno isključivo po partijskoj pripadnosti.

Kusturica i meštani

Proteklu godinu svakako je obeležio sukob između Emira Kusturice, direktora Parka prirode Mokra gora, i meštana Kremana, Bioske, Stapara i Vrutaka, koji i dalje odbijaju da se taj park, na osnovu uredbe Vlade Srbije, proširi na njihova imanja. Sukob je do te mere eskalirao da su pale teške reči i uvrede, a Kusturica je vratio zvanje počasnog građanina Užica. Na Markovićevu inicijativu, krajem juna je održan sastanak Kusturice i meštana u selu Bioska, za koji su pojedini mediji tvrdili da je označio pomirenje dveju strana, ali to su demantovali predstavnici Odbora meštana. – U tom da nazovem pomirenju, na mene niko nije vršio pritisak, niti je bilo ikakvih ucena i zahteva. Kusturica se nekoliko puta njima izvinio za ono što je rekao, ali i meštani njemu. Zajednički zaključak koji je tada prihvaćen bio je da se krene u izgradnju infrastrukture, formiraju komisije da analiziraju tu uredbu, ali i da se meštani uključe u komunalnu policiju – rekao je Marković, dodavši da je osnovni problem bio u lošoj komunikaciji dveju strana, te da je njegova uloga u tome „bila nezahvalna, jer je u pitanju uredba Vlade Srbije“, a s druge, kako je rekao, „odbijanje meštana da se ona primeni.