To je upozorila Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Oko 11% svetskog stanovništva je bilo gladno 2016. godine, a 1,9 milijardi odraslih i 41 milion dece su gojazni. Problem prekomerne težine najviše muči građane najrazvijenijih zemalja sveta.

Klimatske promene i sukobi su uzroci prvog rasta pothranjenosti u protekloj deceniji, prema izveštaju FAO „Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu 2017“.

Oko 815 miliona ljudi, odnosno 11% svetskog stanovništva je bilo gladno 2016. godine, što je za 38 miliona više nego 2015. Oko 155 miliona dece je imalo usporeni rast zbog slabe ishrane, navodi se u izveštaju.

Učestalost drugih oblika neuravnotežene ishrane, kao što su deficijencija nutrijenata (nedostatak važnih vitamina i minerala), ili gojaznost takođe je upozoravajuća.

„Svaka treća osoba na svetu pati od najmanje jednog oblika neuhranjenosti, bilo da je to glad, deficijencija mikronutrijenata ili prekomerna težina i gojaznost“, rekao je generalni direktor FAO Hose Gracijano da Silva ministrima zdravlja Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7), na sastanku 5. novembra u Milanu.

Više od dve milijardi ljudi ima deficijenciju mikronutrijenata, a 1,9 milijardi odraslih i 41 milion dece su gojazni.

„Ako ne preduzmemo hitnu i efikasnu akciju, više od polovine svetske populacije će bolovati od najmanje jednog tipa neuhranjenosti do 2030“, upozorio je Da Silva.
Epidemija gojaznosti

U zemljama G7 – Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Kanadi i SAD – prekomerna težina i gojaznost su najveći problemi malnutricije.

Direktor FAO smatra da je urbanizacija uticala na ishranu ljudi i konzumaciju više prerađene hrane, zbog čega je sve više ljudi gojazno.

S njim se saglasila i zvaničnica Evropske potrošačke organizacije (BEUC) Ema Kalvert.

„Živimo u okruženju u kojem je nezdrav izbor lak izbor. Moramo da preokrenemo taj talas ako želimo da zaustavimo epidemiju gojaznosti u Evropi“, rekla je Kalvert.

U Evropi svako treće dete ima višak kilograma zato što mnogo sede i imaju visoko-kaloričnu ishranu.

Svetska zdravstvena organizacija je u izveštaju 2017. godine navela da su zaslađeni napici veliki deo problema.

„Unošenje veštačkog šećera, posebno preko zaslađenih pića, izaziva posebnu zabrinutost u vezi s prekomernom težinom i gojaznošću jer doprinosi većem ukupnom energetskom unosu“, navedeno je u izveštaju o gojaznosti.

Prema podacima Evropske komisije, svake godine u zemljama Evropske unije umre 2,8 miliona ljudi od posledica povezanih s gojaznošću, a bolesti povezane s viškom kilograma troše 7% nacionalnih bužeta za zdravstvo.

Kalvert je pozvala zvaničnike EU da pooštre pravila za nutritivnu vrednost i obeležavanje hrane i za reklamiranje nezdrave hrane za decu.

Vlade, dodala je, moraju da obezbede dovoljne resurse da osiguraju da se ta pravila primenjuju.