U saopštenju MMF-a navodi se da je Fond postigao sporazum s vlastima Ukrajine o programu ekonomskih reformi, ali da taj sporazum još treba da odobre uprava i Izvršni odbor Fonda, što se očekuje u aprilu pošto ukrajinske vlasti usvoje „jak i sveobuhvatan paket mera čiji je cilj da se stabilizuje privreda i stvore uslovi za održiv rast“. Makroekonomska neravnoteža u Ukrajini, piše dalje u saopštenju, postala je neodrživa protekle godine, a fiskalni deficit je bio četiri odsto BDP-a, dok je deficit državne gasne kompanije Naftogas dostigao skoro dva odsto BDP-a zbog povećanja prodaje po cenama nižih od troškova proizvodnje. Georgijev je naveo da je među traženim reformama reforma cene gasa i relaksacija deviznog kursa.

Oba doma američkog kongresa trebalo je juče da usvoje zakon koji bi obezbedio garancije za zajam od milijardu dolara Ukrajini i ozakonio sankcije onima koji su učestvovali u ruskom pripajanju ukrajinskog poluostrva Krima. Dok kritikuje predsednika Rusije Vladimira Putina i zavodi sankcije njegovoj zemlji zbog Ukrajine i Krima, predsednik SAD Barak Obama se bori sa posledicama svoje prethodne politike „resetovanja“ odnosa Vašingtona i Moskve, piše AP.

Obama od početka svog mandata sarađuje s Rusijom kako bi ostvario neke od svojih ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, poput sprečavanja Irana da postane nuklearna sila i prekida građanskog rata u Siriji. Ali sada, pošto se Krim otcepio od Ukrajine, Obama teško može odgovoriti Moskvi dovoljno oštro a da ne srušiti ostalo što gradi s njom. Inače, sve više Amerikanaca nije zadovoljno načinom na koji se Obama nosi sa ukrajinskom krizom i negativno ocenjuje njegov rad, pokazali su rezultati jučerašnje ankete javnog mnjenja. Samo 40 odsto Amerikanaca podržava Obaminu međunarodnu politiku, što je najslabija podrška američkom predsedniku do sada. Međutim, devet od deset Amerikanaca podržava sankcije kao odgovor na pripajanje Krima Rusiji, pokazalo je istraživanje AP-a i centra GfK.

AP piše da je kriza u Ukrajini pridodala novu dozu neizvesnosti planovima nemačke državne kancelarke Angele Merkel da njena zemlja sa nuklearne energije pređe na obnovljive izvore energije. Pariz i Moskva treba da razgovaraju o mogućnostima posete Putina Francuskoj, predviđenoj krajem aprila, jer su odnosi Rusije i Zapada sada na najnižem nivou zbog ukrajinske krize, saopšteno je juče u Parizu.

Kandidatura Timošenkove

Bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko izjavila je da želi da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima u toj zemlji, zakazanim za 25. maj. Ona je nakon tri godine u februaru puštena iz zatvora kada je sa vlasti svrgnut predsednik Viktor Janukovič. Timošenkova (53) već je dva puta bila na premijerskoj poziciji, a 2010. se kandidovala i za mesto šefa države.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.