Poplave i suše u Srbiji više neće biti retka pojava 1Foto:Marko Risović

S Vladimirom Đurđevićem, vanrednim profesorom Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, razgovarali smo o klimatskim promenama, kao i o tome šta je ono što svaki pojedinac može da uradi na ovom polju.

 „Potrebno je da se probudimo i da shvatimo da niko osim nas neće rešiti naše probleme kad su klimatske promene u pitanju, i da oni neće nestati sami od sebe.Ljudima je danas potrebno samo da‘povežu tačkice’, a što ih više njih poveže, lakše će biti da se krene u akciju koja nam nedostaje.

Dobitna kombinacija je da se građani što više uključuju i povezuju, a da grad da svoj doprinos jasnom podrškom, i tada ćemo sigurno biti na pravom putu – važno je da uvidimo gde smo sad, a gde želimo da budemo za 30 godina“, ističe dr Đurđević.

Kakva nas klima čeka?

Kakva je vaša prognoza za ovaj deo Evrope, odnosno šta mi u Srbiji možemo da očekujemo u budućnosti? Kakva nas klima čeka?

Ono što nas sigurno očekuje je dalji porast temperature. U slučaju da Pariski sporazum uspe, srednja godišnja temperatura će porasti za 1 do1,5 ˚C u narednih tridesetak godina, a ukoliko se to ne desi, prema pesimističkom scenariju, možemo se „ugrejati“ za dodatnih 4do4,5˚C do kraja ovog veka.

U svakom slučaju, dalji porast temperature znači više toplotnih talasa i njihovo intenziviranje, blaže zime i manje snega.

Sa druge strane, promene u padavinama će biti najvidljivije u ekstremnim vrednostima, i to na oba kraja raspodele –više suša tokom toplijeg dela godine,a intenziviranje i povećana učestalost ekstremnih padavina. Ove je manje-više najgrublja slika budućih promena, kojavaži za celu našu zemlju i region.

Nažalost, ovih dana smo ophrvani globalnom brigom o korona virusu. Cela planeta je usporila ritam privrede i ubrzala razmenu najrazličitijih informacija, razmišljanja. Neki naučni radovi dokazuju koristi ove usporene privredekada je reč o klimatskim promenama. Kako gledate na ove uzročno-posledične relacije?

Od početka industrijske revolucije do danas, naše društvo je prošlo kroz eksponencijalni razvoj, ostavljajući na planeti duboki trag u svim njenim elementima, biosferi, tlu, okeanu, ledu i atmosferi, tako da je teško zamisliti da sedenje kod kuće, mesec ili dva, može da poništi negativne efekte koji se akumuliraju poslednjih 150 i više godina.

Plastično rečeno, kao da smo planetu gurnuli pod vodu i samo je na trenutak pustili da udahne još jedanput sa namerom da je pod vodu opet vratimo.

Kada su emisije gasova u pitanju, na početku krize procene su bile da će one na godišnjem nivou biti smanjene za oko 5 odsto, da bi na vrhuncu mera ograničavanja kretanjaove procene stigle i do 7,5 odsto. Po popuštanju mera procene su se vratile na manje od pet procenata, upravo jer je industrija, kako se čini, rešena da nadoknadi sve propušteno.

Da bi se problemi životne sredine i klimatske promene zaista rešili, potreban je ozbiljan i dugoročan rad. Ono što uliva optimizamjeste činjenica da nam naučna znanja ukazuju da je to moguće.

Naš region se zagreva brže od globalnog proseka

Brojni međunarodni izvori navode da će Srbija biti više pogođena klimatskim promenama od nekih drugih delova Evrope. Šta smo to mi na ovim rovitim prostorima sada „skrivili“, te nam daju teške prognoze? Da li je do nas ili do prirode ?

Istina je da su Srbija i region u kome se nalazi jedan od delova planete u kojima će posledice biti vidljivije i izraženije od globalnog proseka.

Često su ljudi prema ovome nepoverljivi, ali ima najmanje tri razloga za ovakvu tvrdnju. Prvo, naš region se zagreva brže od globalnog proseka.Poslednjih nekoliko godina, odstupanje srednje godišnje temperatureu odnosu na predindustrijski period u našem regionu biloje veće od 2 ˚C.

Uslovno rečeno, naš region je već prešao granicu Pariskog sporazuma, zajedno sa još oko 15 odsto ukupne površine planete. Ostalih 85 odsto moraće da „sačeka“ da ovu granicu pređe. Drugo, spisak hazarda koji će „mučiti“ naš region, u smislu povećanja njihovog intenziteta i učestalosti,dužije od proseka za Evropu.

Kod nas se očekuju značajne promene kada su u pitanju: visoka temperatura i toplotni talasi, intenzivne padavine i poplave, oluje i sve pojave u vezi sa njima, suše i smanjenjekoličine vode u tlu i rekama, posebno tokom leta, povećan rizik od šumskih požara, ali i pojavanovih napasti i štetočina koje nisu uobičajene za ovo područje. Ova dva razloga su posledica geografskog položaja.

Treći razlog je društveno-ekonomskog karaktera.Što je zemlja ekonomski slabija i tehnološki manje razvijena, više je izložena ovim hazardima. Sve ovo nas stavlja u prilično nepovoljnu poziciju.

Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) 2001. godine. Ako smo tada bili svesni obaveza i zadataka na koje smo kao država pristali, pitanje je šta smo konkretno uradili i da li smo dovoljno uradili za ovih 19 godina?

Ono što je dosadurađeno je znatno manje u odnosu na ono što je potrebno, s obzirom na obim problema.Međutim, i to je dovoljno za pokretanje šire akcije, da se problemi rešavaju, a ne da se o njima samo priča.

Nažalost, i dalje kod nas nema konkretnih poteza ili su oni veoma retki i ograničeni, kada se priča o realizaciji prilagođavanja na klimatske promene,a posebno kada se priča o njihovom ublažavanju, odnosno smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetskoj tranziciji.

Potrebno je da se probudimo i da shvatimo da niko osim nas neće naše probleme rešiti i da oni neće nestati sami od sebe.

Poplave iz 2014. godine ili suša iz 2012. će polako postajati neka nova vrsta normale

Kada kažemo ekstremni događaji koji će se ponavljati češće i intenzivnije, da li smemo sa sigurnošću da tvrdimo da će se poplave iz 2014. godine ili suša iz 2012. godine ponoviti?

Sigurno, u to nema sumnje, takvi događaji će polako postajati neka nova vrsta normale.

Zato prilagođavanje na klimatske promene treba da bude prioritet i da postane deo našeg svakodnevnog života. Na tome treba permanentno raditi u svim oblastima gde postoji šansa da umanjimo negativne efekte i redukujemo rizike.

Šta je to što treba da se desi da bismo poverovali u činjenice, odnosno šta je to što će nas naterati da nešto preduzmemo? Da li finansijska analiza može da bude argument da planovi na nivou države dobiju drugačiji prioritet?

Zvanična procena Vlade o štetama i gubicima je oko pet milijardi evra, za period od 2000. do 2015. godine. Posle 2015. imali smo najmanje jednu godinu sa jakom sušom, kao i učestala plavljenja i štete od vremenskih nepogoda, tako da je neka preliminarna procena za poslednji petogodišnji period dodatnih 1,5 milijardi, pa sve ukupno do 2020. godine cifra je oko 6,5 milijardi evra.

Ja sam se nadao, posebno jer sam i učestvovao u nekim od procena, da bi saznanje o gubicima moglo da bude motivišuće za donosioce odluka, u smislu reagovanja na problem, ali izgleda da je ipak najefikasniji način da se podigne pažnja nesrazmerno veliki ekstrem, kao što su poplave iz 2014.godine.

Ovaj događaj je bio jedan od trenutaka kada se dogodio mali, ali vidljiv kvantni skokkada je ova tema u pitanju.

Da li Srbija ima odgovarajuću pravnu regulativu i šta možemo da očekujemo od predloženog zakona o klimatskim promenama? Da li nam nedostaju propisi ili nam nedostaje sistem za ublažavanje ovih promena?

Naša zemlja i dalje nema definisanu nacionalnu politiku kada su klimatske promene u pitanju. Jedini dokument koji donekle ima tu težinu je u Skupštini ratifikovani Pariski sporazum.

Međutim, to je nedovoljno da bi se smatralo ozbiljnom nacionalnom politikom. Strategija i zakon su donekle imali kapaciteta da budu osnova nacionalne politike, ali i dalje nijedan od dva dokumenta nije usvojen,akada govorimo o njihovom usvajanju, čini se, nažalost,kao da čitamo scenario filma Izgubljeni u prevodu.

Građani kao naučni istraživači

Mogu li obični građani Beograda samostalno, odnosno udruženo da urade nešto kako bi ublažili ili umanjili posledice klimatskih promena?

Jedan primer je aktuelni projekatTeRRIFICA,zanimljiv pristup u kome građani postaju naučni istraživači i saradnici(CitizenScience) – to je inoviran pristup naucikoja praktikuje principRRI (Responsible Research and Innovation).

Stoga je važno da građani daju svoj doprinos i postanu naučnici-istraživači, pa ih ovom prilikom pozivam dana interaktivnoj mapioznače izazove nastale usled klimatskih promena.

Ova akcija osmišljena je u okviru međunarodnog projekta TeRRIFFICAna kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera. S obzirom na to da sam deo tima na ovom projektu, svi znatiželjno iščekujemo rezultate.

Na kraju jedno lično, a klimatsko pitanje, da li ste optimista ili pesimista? Kakva je budućnost po pitanju klimatskih promena?

Kada pročitam vest da je cena solarnog panela ponovoniža i da se lista zemalja koje gase termoelektrane na ugalj proširila, onda sam optimista.

Kada pročitam vest da je tropski ciklon razorio grad u Africi do neprepoznatljivosti, i kad vidim da nešto što je bilo predviđanje pre 30-40 godina postaje stvarnost, onda sam pesimista.

Nemam tačnu statistiku po danima, ali mislim da je odnos 50:50. Ono što nam naučne činjenice govore jeste da i dalje imamo šansu da izbegnemo najdrastičnije scenarije, ali vremenski prozor kada to možemo da učinimo je toliko uzak da nema razloga da optimizam buja– bez dodatnih nutrijenata i redovnog zalivanja lako će uvenuti.

 

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.