Foto: EPA

U saopštenju koje u ime porodice potpisuje advokat Gordana Kovačević, pojašnjava se da je žena, čiji identidet nije otkriven, u martu operisana od kancera pankreasa a da je nakon toga usledila hemioteraija na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.

“Već posle prvih transfuzija bilo je jasno da nešto ozbiljno nije u redu sa njenom krvnom slikom. Njeno zdravstveno stanje se ubrzo pogoršavalo i to van simptoma osnovne bolesti i nevezano od osnovne bolesti. Ona je često dobijala visoke temperature, imala jezu, drhtavicu, povraćanje, slabost u nogama i slično.

Dodaju i da je u septembru ležala u bolnici zbog ovih simptoma deset dana. “O njoj su se od prvog dana, od prve operacije u martu pa do smrti brinuli članovi porodice, koji su između ostalog istu kupali, hranili, skupljali njene telesne izlučevine (ovo se odnosi na supruga pokojne), uključujući urin i krv”.

Ističu da ih je 23. oktobra pozvala lekarka iz Novog Sada koja im je rekla da je ženi data “pogrešna krv” i da će poslati nekoga da ponovo izvade krv za dodatnu analizu što se kasnije i dogodilo.

Žena je preminula 27. oktobra a uzrok smrti je konstatovao lekar iz lokalnog doma zdravlja i rekao je da se radi o kanceru.

“Niko nije vršio obdukciju, niti je porodica to tražila, obzirom da u vreme njene smrti i sahrane još niko nije ni sanjao o tome da ona u grob sa sobom osim kancera nosi i virus HIV-a”.

Nakon sahrane, ćerka pokojne žene odlazi u Zavod za transfuziju krvi gde joj saopštavaju da je njena majka kroz transfuziju krvi zaražena virusom HIV-a

i daju joj pismenu potvrdu o tome. Takođe se žale da nemaju savremene testove i aparaturu za testiranje krvi na HIV. Kako ističu u saopštenju, lekarke koje su joj dale potvrdu su je upozorile da nema potrebe da se ova stvar iznosi u novine, a da im ne treba ni advokat jer bi gospođa “svakako umrla”.

“Od trenutka saznanja da je pokojna žena zaražena transfuzijom virusom HIV-a kreće potpuni pakao za celu porodicu pokojne, koji su u potpunom šoku i strahu da su i sami zaraženi telesnim izlučevinama i krvi pokojne”, navodi se u saopštenju i dodaje da je u malom mestu u kojem žive krenula njihova stigmatizacija a da ih istovremeno niko od nadležnih nikada nije pozvao ni da ih posavetuje niti da urade testiranje o trošku države.

Testiranje su, dodaje se, platili sami i svi su negativni.

Porodica ove žene pita kome, kada i kako da se obrate i zatraže pre svega psihološku pomoć i podršku, kako ne bi plaćali privatne psihijatrijske tretmane, zbog čega su izašli u javnost sa čitavom pričom i traže objašnjenje od nadležnih odakle im podatak da je pokojna preminula od osnovne bolesti kada obdukcija uopšte nije rađena i od koga su dobili podatke da je lečena najsavremenijim metodama.

Zahtevaju i odgovor kojom, kakvom i koliko starom aparaturom i kojim i kakvim testovima koje generacije je testirana krv koju je pokojna kroz transfuziju primila, posebno da se izjasne koja generacija testova se primenjuje u zemljama regiona.

“Porodica oštećene smatra da ovaj slučaj nije zaključen, možda jeste epidemiološki, ali nije činjenično, ljudski, ni pravno, te poziva nadležnog javnog tužioca u Novom Sadu da hitno ispita sve okolnosti ovog slučaja, te ukoliko bude volja da se slučaj ispita i utrdi da li je bilo propusta sa bilo čije strane, oštećena porodica će svakako sarađivati”, navodi se u saopštenju.