Sanja Cvetić, mlada akademska slikarka, i Boban Lazić, koji je završio Umetničku školu u Užicu, izradili su mural na kome su portreti šestoro znamenitih Užičana, koji su ostavili veliki trag u istoriji Srbije, a neki od njih su stekli i svetsku slavu.
Na zidu koji se nalazi u centru Užica, na lokaciji gde se do NATO bombardovanja 1999. godine nalazila glavna užička pošta, a sada je javno parkiralište, dvoje Užičana su naslikali LJubomira Stojanovića (1860 – 1930), filologa, državnika i akademika; Stojana Stiva Tešića (1942 – 1996), književnika koji je živeo u SAD i koji je 1980. godine za scenario filma „Breaking Away“ nagrađen Oskarom; kao i Mariju Magu Magazinović (1882 – 1968), prvu srpsku novinarku i bibliotekarku, prvu ženu u Srbiji sa diplomom Filozofskog fakulteta, zaljubljenicu u moderni balet i aktivistkinju za ženska prava.
Pored njih, naslikali su Milutina Uskokovića (1884 – 1915), književnika, začetnika srpskog urbanog romana i doktora pravnih nauka; Srboljuba Srba Stamenkovića (1956 -1996), vrhunskog fudbalera koji se proslavio igrajući mali fudbal u SAD; i Mališu Atanackovića (1860 -1919), trgovca i industrijalca, čijom zaslugom je u Užicu 1900. godine izgrađena hidrocentrala na Đetinji, po Teslinim principima polifaznih struja, prva u ovom delu Evrope i samo pet godina nakon gradnje slične centrale na Nijagari.
Autori, koji su slikali bez novčane naknade, ali uz veliki podršku građana, navode da je početna ideja bila da urade portrete glumaca koji su nedavno preminuli ali su, posle razgovora sa sugrađanima, odustali od toga i odlučili se za portrete šestoro znamenitih Užičana.
– Oni su zaslužili da budu u svom gradu i mi smo se odlučili da naslikamo njih, jer su nama značajni, ali svakako da nisu jedini koji to zaslužuju. Želeli smo da Užičani ne zaborave svoje znamenite sugrađane i da se svakodnevno na njih podsećaju. Nadam se da će biti prilike da naslikamo i druge važne i velike Užičane, kazala je Sanja Cvetić i dodala da su ona i Boban radili jedan mesec, po ceo dan, a nekada i noću, pod reflektorima.
– Radili smo volonterski, uz veliku podršku građana. Pomogli su nam i sponzori koji su nam poklonili boje i postavili skele, obezbeđivali hranu i osveženje, kazala je mlada umetnica.
Iako neki od portreta možda nisu slikarski savršeni, dvoje mladih Užičana su iskazali preduzimljivost i oplemenili prostor u najužem centru grada
– Utrošili smo oko 150 kilograma boje. Radili smo i noću, i kad je sunce bilo jako, ali i po kiši. Građani su nas ohrabrivali, razgovarali sa nama i na kraju nam čestitali, svedoči Boban Lazić i dodaje da bi nastavili da oslikavaju i druge zidove u gradu, ali da to zavisi od dogovora sa predstavnicima lokalne samouprave. U ime lokalne vlasti, Sanji i Bobanu se zahvalio Petar Blagojević, član Gradskog veća, istakavši da se pomoć lokalne samouprave ogledala u organizacijskoj podršci.
– Naša pomoć je bila simbolična, jer smo posredstvom javnih preduzeća omogućili rasvetu i neke druge tehničke uslove. Veoma je značajno to što su mladi ljudi imali potrebu da, iskazujući svoj talenat, ulepšaju svoj grad. NJihov projekat ima i edukativni karakter, jer nas podseća na znamenite Užičane, rekao je Blagojević.
Inače, lokaciju na čijem su zidu naslikani znameniti Užičani, građani su godinama posle Nato bombardovanja nazivali Mrkonjića barom. U tom bombardovanju srušena je nekadašnja glavna užička pošta, nakon čega su ruševine uklonjene, ali ostao je veliki krater. Tadašnji ministar Milutin Mrkonjić je obećavao da će na istom mestu biti izgrađena nova i savremena pošta, ali to nije ispunjeno. Umesto pošte, iz kratera punog vode i žabokrečine, koji je bio i veliki ekološki problem, godinama se širio smrad i kreketale su žabe. Kasnije je taj prostor, koji je u vlasništvu države, uređen, ali ne i asfaltiran. Sada se koristi kao javno parkiralište od koga prihod ubira užičko JKP Bioktoš.
Osamdesetih godina prošlog veka bila je pokrenuta ideja o Užicu – gradu murala. Urađeno je nekoliko veoma uspenih radova, čiji su autori užički akademski slikari, ali kasnije je taj projekat prekinut, jer nije bilo novca. Međutim, poslednjih godina, mladi ljudi udruženi u grupe građana, počeli su da oslikavaju zidove užičkih objekata.
Na istoj lokaciji na zidu na kome su naslikani znameniti Užičani, članovi grupe, koja sebe predstavlja kao Bunt, prošle godine su za tri dana naslikali portrete trojice pilota, koji su 1999. poginuli u borbama sa NATO avijacijom. Uz portrete pilota Zorana Radosavljevića, Milenka Pavlovića i pukovnika Živote Đurića, napisali su: „Srce heroja zauvek živi. Ne mogu da ga ubiju“. Ista grupa je potpisnik i murala sa ličnostima iz nacionalne istorije i portreta patrijarha Pavla.
Mladi skloni modernom strit artu, okupljeni u udruženje Opeka, pre nekoliko meseci su, u okviru projekta Revitalizacija, kojim žele da obnove ideju o Užicu kao gradu murala, oslikali četiri svoja murala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
