Trinaest, od ukupno 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo je povećanje školarina za narednu školsku godinu, u proseku za deset odsto, a studenti najavljuju da će biti protiv takve odluke. Predlog školarina Senat Beogradskog univerziteta uputiće Ministarstvu prosvete na mišljenje, ali će konačnu reč o cenama školovanja samofinansirajućih studenata doneti saveti fakulteta, rečeno je na jučerašnjoj sednici Senata.
Najavu poskupljenja školarine za 4.000 dinara dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović pravda uvođenjem solidarnog poreza.
– Poslednje tri godine školarina na Pravnom fakultetu je iznosila 91.000 dinara, a u tu cenu su bili uključeni i udžbenici. Više nećemo moći da obezbedimo besplatne udžbenike samofinansirajućim studentima jer je zbog uvođenja solidarnog poreza jedan broj autora najavio da će knjige ubuduće izdavati preko privatnih izdavača i sačuvati 25 odsto autorskog honorara koji bi bio oporezovan da te knjige izdaje fakultet – kaže Avramović.
I na Mašinskom fakultetu posle deset godina najavljuju poskupljenje školarine za 6.000 dinara, na koje su, prema rečima dekana Milorada Milovančevića, bili prinuđeni. On podseća da Mašinski fakultet ima mali broj samofinansirajućih studenata, od kojih mnogi plaćaju umanjenu školarinu. Milovančević navodi da nijedan dinar od školarina ne ide u profesorske džepove već da se sva sredstva koriste za poboljšanje kvaliteta rada.
– Studentski parlament Univerziteta u Beogradu će biti protiv povećanja školarina. Nadam se da ćemo doći u situaciju da neki fakultet snizi školarinu, a ne da se svake godine govori o poskupljenju za 10 odsto, jer je to udar po džepu studenata – kaže Miloš Obradović, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Senat je juče usvojio predloge upisnih kvota za iduću školsku godinu, a na svim nivoima studija biće mesta za više od 26.600 studenata. Po tom predlogu, na osnovnim i integrisanim studijama biće mesta za 14.680 brucoša, od čega će 9.547 moći da računa na besplatno školovanje. Na master studijama predviđeno je oko 9.000 mesta, od čega 4.165 budžetskih, dok će doktorske studije moći da upiše 1.654 akademaca, od kojih će se 775 školovati besplatno. Prorektorka za nastavu Nada Kovačević je rekla da su predlozi upisnih kvota slični prošlogodišnjim i da su pojedini fakulteti tražili povećanje broja mesta u okviru drugog kruga akreditacije koji je u toku. Ona je dodala da će odluku o broju studenata koji će se školovati na budžetu doneti vlada i da će konkurs za upis nove generacije biti raspisan najkasnije do 1. maja.
Kada je reč o rokovima za prvi upisni rok, od 25. do 28. juna je predviđeno prijavljivanje kandidata i predaja dokumenata, prijemni bi trebalo da se održe od 30. juna do 4. jula, a upis od 11. do 15. jula.
BU na još jednoj rang-listi
Beogradski univerzitet našao se na 237 mestu na rang-listi koju objavljuje Institut za informatiku Tehničkog univerziteta u Turskoj. Rektor BU Vladimir Bumbaširević je rekao da se naš najveći univerzitet na toj listi nalazi već četiri godine, ali da je u proteklom periodu popravio svoju poziciju, jer je lane bio na „300 i nekom mestu“. Bumbaširević je objasnio da je broj naučnih radova ključni kriterijum za rangiranje na ovoj listi i da su od visokoškolskih ustanova iz istočne i centralne Evrope, ispred Beogradskog univerziteta samo Lomonosov i Karlov univerzitet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
