Foto: Z. MišićDa li je epdemija kovid-19 iza nas ili nas čekaju novi talasi? Kako se pandemija odrazila na zdravstvene radnike? Da li zdravstveni sistem ima snage da se i dalje bori protiv pandemije? samo su neka pitanja na koje su pokušali da odgovore sagovornici na tribini Narodne stranke iz Kragujevca „Kako su nam zdravstveni radnici?”.
Na tribini održanoj sinoć u BIC-u (Biznis inovacionom centru) govorili su: dr Sanda Rašković Ivić, psihijatrica, dr Aleksandar Gavrilović, anesteziolog u UKC Kragujevac i dr Predrag Delić, epidemiolog.
– Iza nas je nekoliko talasa kovida. Da li je pandemija za nama ili ne to će se pokazati ali već sada je evidentno kolike je posledice ostavila na društvo i pojedice, kako na čitav svet tako i na našu zajednicu, započeo je tribunu moderator Boris Herman, predsednik Gradskog odbora Narodne stranke Kragujevac.
Prema Hermanu pitanje da li ćemo se, prilikom povratka u noramlan život, sećati maski, fizičikih distanci, policijskih časova i dugih cevi po ulicama, redova ispred pošat i banki… ali ono što će svima u svakom slučaju ostati u sećanju su lica i likovi sugrađana koji su nas „iznenada” napustili.
Prema negovom mišljenju, epidemija kovida ali i reakcija državnih organa na nju ista je kao NATO bombardovanje 1999. godine (godinu korone on je nazvao „ratnim stanjem”), barem što se psihičkih posledica tiče a započinjući tribinu naveo je podatak da je već u novembru prošle godine statistički u Kragujevcu zabeleženo 15 posto smrtnih slučajeva više „nego bilo koje druge godine”.
Glavni gradski epidemilog dr Predrag Delić izneo je retrospektivu od trenutka kada se kovid-19 javlja u svetu i kada SZO počinje da skreće pažnju na njega pa do prvog slučaja u Kragujevcu 27. marta, preko svih talasa epidemije do danas.
– U prvom talasu Šumadijski okrug je sa samo 68 zaraženih zaista imao sreće. No njega su pratile najstrožije mere i policijski časovi, ograničenje kretanja pa čak i rada građana. Proglašena je pobeda, bili su izbori a već drugi talas pokazao je razliku- težu kliničku sliku obolelih i lakšu transmisiju virusa, naveo je Delić.
Usledio je novi talas, najteži i sa najvećim brojem pozitivnih. Na Teritoriji Šumadijskog okruga i Kragujevca bilo je i preko 500 pozitivnih dnevno.
– Tada smo, u novembru i decembu prošle godine imali i najveći broj preminulih, istakao je Delić, dodajući da je bilo trenutaka, što se same struke tiče i broja onolelih među zdravstvenim radnicima da je kod njga u Institutu za javno zdravlje od 24 zaposlenih samo njih šestoro moglo da odgovori na svoje radne zadatke.
Vakcinacija (a na teritoriji Šumadijskog okruga je vakcinisano preko 130.000 ljudi) je doprinela smanjenju broja obolelih ali u poslednje dve nedelje opala je potražnja za njom što je ozbiljan aspekt na koji treba upozoravati.
On je više puta isticao u medijima, pa tako i večeras, da nije samo sampregorni rad njegovih kolega izneo ovu pandemiju već i sreća da su od prethodnih sistema preostali zavodi, instituti i domovi zdravlja (samo par meseci pre korone već viđeni za gašenje) koji su bili okosnica u borbi sa pandemijom kao sistemi preventivnog delovanja.
O tome šta su (i, kako) podnele duše zdravstvenih radnika za vreme pandemije sa prve linije borbe protiv korone izvestio je dr Aleksandar Gavrilović, anesteziolog koji je radio u Kovid klinici kliničkog centra i sam preležao koronu.
Gavrilović je preneo prisutnima početne strahove svojih kolega koji su se prateći situaciju u Kini i Italiji po prvi put uplašili iz dva razloga: prvog – da li će uspeti da zbrinu toliki broj obolelih od potpuno ovog i nepozntog virusa (a, već su imali iskustva sa ptičijim i svinjskim gripom) i drugi – da su se po prvi put uplašili za svoje porodice i sebe same.
– Najteži je bio treći talas u kojem je došlo i do najmasovnijeg zaražavanja zdravstvenih radnika. Posle meseci i meseci, dana, sata… u smenama koje su trajale po čitav dan u skafanderima i dok su nam zaštitne čizme bile pune znoja ponižavajuće zvuči prozivanje kolege, dr Kona da smo se „zarazili pijući kafu”.
Inače Gavrilović je posle više od mesec dana ležanja obostrane upale pluća po ozdravljenju odbio da bude raspoređen na neko drugo mesto već se vratio u Crvenu kovid zonu.
I on se uzda u vakcinaciju i da zbog nje, ako se dovoljan broj ljudi imunizuje, neće doći do novog talasa pandemije na jesen.
– Svi mi, od Vučića pa nadalje trebamo da polubimo ruke tehničarima, lekarima i drugim zdravstvenim radnicima zbog toga što su ostali da rade u Srbiji pod ovakvim uslovima a nisu otišli iz zemlje gde bi imali veće plate i gde ih njihova Vlada ne bi lagala svaki dan, smatra dr Sanda Rašković Ivić, psihijatar, po kojoj su tokom pandemije opšti haos u našem društvu (i zdravstvenom sistemu) obdržali baš ovi ljudi „držeći vertikalu normalnosti, stručnosti i ljudskosti”.
– Dok su ti isti ljudi iscrpleni od smena koje nisu imale kraja sami sebi kupovali maske, alkohol za dezinfekciju i odela, kao farsa je zvučao „aplauz za zdravstvene radnike”, zaključika je ona takođe se dotakavši (ne)kolegijalne opaske dr Kona „o zdravstenim radnicima koji su se zarazili ispijajući kafu”.
Ona je istakla da se sem anksioznosti i depresije sve češće javlja nešto poput osećanja „tuge i beznadežnosti”.
– Kad imate „nasmešniji virus” i savete za šoping u Milanu i ubeđivanje da vam korone ne može ništa, pa totalno zaključavanje na 58 obolelih, pobedu nad kovidom, izbore, derbi… i niko ne sluša zdravstvene radnike a onda shvatite da su vaše kolege iz Kriznog štaba samo instrument vlasti onda se prvo razočarate a potom postajete nesigurni, tvrdi ona.
Ipak, za nju ešalon zdravstevih radnika je izneo pandemiju a ne Ministarstvo zdravlja ili predsednik koji je „delio” respiratore. Ali baš zbog toga će oni to sutra platiti svojim zdravljem jer protrahirani stres koji su proživeli mora da izazove posledice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
