Jovičić je apelovao na predsednike opština u Srbiji i druge funkcionere, kao i ostale građane, da se prikljuuče kampanji „Najvažniji poziv u životu“, koju sprovodi Hemofarm Fondacija u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja Srbije, i koja nekome može da spasi život.

On je rekao da je ovo humani gest svakog pojedinca i obaveza onih koji su izabrani voljom građana.

Jovičić je rekao da potpisivanjem donorske kartice žele da daju i podršku novom Zakonu o zaveštanju organa koji će najverovatnije biti usvojen sledeće godine.

„Jedan donor može da spasi četiri života, a nikada ne znate u kakvoj se situaciji možete naći. Možda nama budu potrebni organi“, rekao je Jovičić.

Članica Upravnog odbora Hemofarm Fondacije i direktorka korporativnih poslova kompanije Hemofarm Sanda Savić rekla je da je ova Fondacija više od godinu dana u kampanji, ali je više ne smatraju samo jednom od kampanja, već „misijom za spasavanje života“.

„Bez obzira na to koliko je do sada građana potpisalo donorske kartice najvažnije je da širimo ideju o zaveštanju organa. Zbog toga je izuzetno važno da institucije, kao što je Opština Palilula, i izabrani predstavnici građana daju svoj primer u tome“, rekla je Savić i ukazala da je izmena zakona koja reguliše ovu oblast izuzetno važna.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Nenad Milojičić rekao je da u Srbiji 800 građana čeka na transplantaciju bubrega, srca ili jetre.

On je rekao da Srbija u proseku ima između tri i četiri donora na milion stanovnika, a da bi godišnje trebalo da ima minimum deset donora na milion stanovnika da bi se zadovoljile osnovne potrebe u transplantacionom programu.

„Najvažnije za transplantaciju je podizanje svesti građana o značaju doniranja i zaveštanja organa. Da bi jedna zemlja imala uspešan transplantacioni program potrebni su donori, potrebno je poverenje u zdravstveni sistem i svest o tome da je 20 puta veća šansa da vam je organ u životu potreban, nego verovatnoća da ćete biti donor“, istakao je Milojičić i dodao da jedino podizanjem svesti može da se unapredi program transplantacije.

On je rekao i da građani ne bi trebalo da se plaše novog zakona, zato što neće biti donacije organa ukoliko se porodica tome protivi.

Nebojša Pospišil, koji već devet godina čeka na tranplantaciju srca, rekao je da su građani koji čekaju transplantaciju nekog organa „ljudi bez planova“.

„Ne smemo da planiramo ni godišnji odmor, sklonjeni smo iz društvenog života, niti možemo da posećujemo utakmice, da se bavimo sportom, da se više družimo“, rekao je Pospišil.

On je naveo da su u nekoj vrsti kućnog pritvora, kao i da moraju da održavaju stanje u kakvom se nalaze što duže dok se eventualno ne pojavi neki organ koji bi njima odgovarao.