Potreban kompromis oko zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Nije reč samo o licima koja su korisnici socijalne pomoći, već i o licima koja su se našla u stanju socijalne ugroženosti jer su žrtve nasilja, trgovine ljudima, usled zdravstvenih razloga, invalidnosti i slično. Zato je veoma važno da budući zakon prepozna i zaštiti ove građane, a ohrabruju informacije da će to i biti slučaj, kaže za Danas Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije, govoreći o važnosti usvajanja zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

* Kada je realno očekivati usvajanje zakona s obzirom na to da rok iz Akcionog plana za Poglavlje 23 davno istekao?

– U skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 rok za usvajanje ovog zakona je bio treći kvartal 2016. godine. Rok jeste istekao, ali je važno da Ministarstvo pravde i sve zainteresovane strane zajedno rade na tekstu zakona, da taj dijalog postoji i nadam se da će biti pronađeno kompromisno rešenje u što kraćem roku.

* Kako vidite spor advokata i NVO o tome ko treba da pruža besplatnu pravnu pomoć?

– To je spor koji se godinama vodi i na neki način mogu da razumem stavove i jedne i druge strane. Advokatura štiti svoju profesiju, a civilni sektor se poziva na svoja iskustva. Zakonom se određuje kada je pravna pomoć „besplatna“ i po njemu advokati smatraju da samo navedeni a ne i drugi mogu pružati pomoć. Formalno, ovo može biti u suprotnosti sa stvarnošću, pogotovo, imajući u vidu da neke NVO mogu pružiti pomoć kvalitetniju od većine navedenih!! Kao primer bih naveo one NVO koje se bave zaštitom od porodičnog nasilja ili trgovine ljudima, te smatram da njihov doprinos ne treba zanemariti. Dobro je što se o tome vodi javna debata, ali obe strane bi u odbrani svojih stavova pre svega morale voditi računa o interesu građana. Treba raditi brzo jer mnogim ugroženim ljudima je pomoć neophodna.

* Šta mislite da li i advokati i NVO treba to da rade?

– Ono što je najvažnije jeste da se obezbedi efikasna zaštita korisnika besplatne pravne pomoći, a na koji način će se ona najbolje ostvariti, treba da proceni struka. Lično smatram da nevladine organizacije, naročito kada je reč o pojedinim oblastima ljudskih prava, imaju veoma mnogo znanja i iskustva i do sada su bile od značajne pomoći našim građanima. Inače, mi već po zakonu imamo neke organizacije koje mogu zastupati građane kad je u pitanju azil i diskriminacija. Pravnici i ako je potrebno i Ustavni sud treba da razreše dileme o pravnoj (ne)mogućnosti pružanja pravne pomoći i od strane raznih subjekata.

Položaj države

* Kako vidite položaj države u tom sporu između advokature i NVO? Mislite li da bi država trebala da ga preseče i kako?

– Verujem da je Ministarstvo pravde svesno svoje uloge i da će pripremiti kvalitetan tekst nacrta zakona, a konačnu reč će dati Narodna skupština. Samo sve se to mora uraditi brzo. Suviše smo vremena potrošili. Nije ovde reč o advokatima ili NVO. Radi se o građanima i to onim najugroženijima.