Povelja 77 i danas ima univerzalno značenje

Republika Češka juče je obeležila 30 godina od potpisivanja Povelje 77, u kojoj se zahtevalo ispunjavanje svih principa ljudskih prava u zemlji, objašnjava za Danas Aleksandar Ilić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, i bivši ambasador SCG u Češkoj. Povelju su 1997. formulisali i potpisali filozof fenomenološke orjentacije Jan Patrčka, dramski pisac Vaclav Havel i nekadašnji prvi sekretar Centralnog komiteta Čehoslovačke komunističke partije Aleksandar Dubček.
Profesor Ilić objašnjava da je Povelja 77 nastala nakon konferencije u Helsinkiju iz 1975, kada su potvrđene tadašnje granice Evrope, ujedno i cilj zemalja takozvane socijalističke zajednice. „Međutim, tu je bila i takozvana treća korpa, koja se ticala ljudskih prava. Socijalističke zemlje su potpisale tu korpu misleći da će biti samo mrtvo slovo na papiru. Ali, opozicione grupe u istočnoevropskim zemljama počele su zahtevati sprovođenje principa koji su njome formulisani,“ kaže Ilić.
Sagovornik Danasa navodi du su svi principi Završnog akta Konferencije u Helsinkiju, koji se tiči ljudskih prava, ušli su u zakonodavstvo tih socijalističkih zemalja. Komunistički lideri su smatrali da će to biti upisano u zakonu, ali da se niko neće usuditi da traži njegovu realizaciju. Ilić objašnjava da je inicijalna kapisla za organizovanje u Češkoj bila neobična. Naime, 1976. vlasti su počele da proganjaju rok grupu pod imenom Plastik pipl of di junivrs, koja je završila u zatvoru. Ali, neoficijalne reakcije intelektualnih krugova bile su jake.
„Prvi princip kojeg su se držali ljudi iz Povelje 77 bio je princip zakonitosti. Drugi princip nenasilje, a treći objektivnost. „Povelja nikada nije bila zloupotrebljena u dnevne političke propagandne svrhe,“ objašnjava Ilić. To je važno, jer danas često ljudi koji se bave ljudskim pravima, ne shvataju poruku povelje, njenu univerzalnost i objektivnost, ističe Ilić. „Zalaganje za ljudska prava se obično povezuje sa konkretnim političkim akcijama. Politika je po definiciji pristrasna. Jedna od poruka za naše branioce ljudskih prava iz iskustva Povelje bila bi da se sete objektivnosti, da se sete onoga što je književnik Aleksandar Solženjicin nazvao „životom u istini „poveljaša“, naglašava naš sagovornik.
Vlasti su na Povelju gledale kao na opoziciono delovanje protiv komunističkog sistema i počele da proganjaju njene inicijatore. „Odbrana ljudskih prava tada nije bila karijera, već žrtva“, kaže Ilić. Proganjani su sve do 1989, a nakon pada Berlinskog zida Povelja 77 je prerasla u Građanski forum, ideološki veoma heterogenu organizaciju, koja je pregovarala sa komunističkim vlastima o preuzimanju vlasti. Te godine je Havel je izabran za predsednika u inače komunističkom parlamenetu.