Poverenik: Ko registruje pripejd korisnike?

Poverenik je, u postupku pripreme Predloga zakona o elektronskim komunikacijama koji je Vlada Srbije nedavno utvrdila, u dva navrata davao svoje mišljenje ukazujući na potrebu da se u cilju zaštite podataka o ličnosti određen broj rešenja iz Predloga zakona preispita ili promeni.

Nužno je i važno skrenuti pažnju narodnih poslanika i javnosti na odredbe Predloga zakona kojima se propisuje obaveza registracije pripejd pretplatnika mobilne telefonije u članu 143, dodaje Poverenik.

Ne ulazeći ovom prilikom u opravdanost i svrsishodnost uvođenja ovakvog rešenja, polazeći od pretpostavke da će većina u Skupštini deliti opredeljenje Vlade da se uvede obavezna registracija svih korisnika mobilne telefonije, Poverenik ukazuje da se i u tom slučaju otvara niz pitanja u vezi sa načinom na koji će se obavljati registracija pripejd pretplatnika, posebno već postojećih.

Na prvom mestu, zakon ostavlja otvorenim pitanje – kada ova obaveza stupa na snagu. U prelaznim odredbama zakona navedeno je da je operator u obavezi da u roku od devet meseci sprovede preregistraciju, te da pretplatnicima koji se u tom roku ne preregistruju oduzme broj, navodi se u saopštenju.

Predviđeno je, međutim, da rok od devet meseci počinje teći od stupanja na snagu „Pravilnika kojim će Ministarstvo bliže urediti tehničke uslove za registraciju“, a nije predviđen rok ili datum u kome Ministarstvo treba da donese taj pravilnik.

Dakle, stupanje na snagu zakonske obaveze je buduća (ne)izvesna okolnost, što je najblaže rečeno, veoma „originalno“ legislativno rešenje, ukazuje Poverenik, a otvoreno je i pitanje objektivnosti roka od devet meseci.

Treba imati u vidu da broj korisnika pripejd kartice, odnosno pretplatnika, koji moraju izvršiti preregistraciju iznosi otprilike 4,5 miliona ili 500.000 mesečno.

U svetlu te činjenice, smatra Poverenik, treba oceniti da li ovako odmeren rok može imati za posledicu neprijatne situacije s kakvim su se građani suočavali u postupku zamene kartica zdravstvenog osiguranja.

Sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti najbitnije je da se pripejd kartice, pri trenutnom stanju stvari ne kupuju samo u ovlašćenim organizacionim jedinicama operatora, već su dostupne na velikom broju prodajnih mesta koja nisu ni u kakvoj vezi sa operatorima.

Distribucijom pripejd kartica u najvećoj meri bave se prodavci u trgovinama, trafikama, a Poverenik ukazuje da je očigledno, neupitno, da ta lica ne mogu imati pravo da legitimišu kupce pripejd kartica i da čuvaju i obrađuju njihove podatke.

Takvo rešenje bi bilo nedopustivo, jer bi to značilo da se ogromnom broju ljudi koji nisu, ni na elementarnom nivou obučeni o standardima zaštite podataka o ličnosti, poveravaju poslovi koji uključuju obradu velikog broja podataka i štetne posledice bi u tom smislu bile nesagledive, navodi se u saopštenju.