Svetska ekonomska kriza i recesija prisutna je većnekoliko godina, a snažno se osetila tokom proteklih meseci kada je više investicionih i poslovnih banaka u SAD-u i Evropi došlo do stečaja. Ekonomska kriza pogodila je delimično i srpsko ekonomsko tržište i bankarski sistem, a to se najbolje osetilo po promenama kursa dinara i povećanju kamatnih stopa. Vlada Republike Srbije donela je i konkretne mere za zaštitu bakarskog sistema i tržišta.
Tako sada Agencija za osiguranje depozita umesto dao sada tri hiljade eura osigurava pojedinačne depozite do 50 hiljada eura. Poverenje građana Srbije u banke, koje možda još i nije dostiglo zavidan nivo, imajući u vidu događaje u prošlosti, ponovo je donekle poljuljano. Odgovore na to koliko je ekonomska kriza zaista pogodila bankarski sitem u Srbiji i kako građani reaguju na sve to, potražili smo od Miodraga Milosavljevića, direktora u Baci Intesa.
– Jednog trentka došlo je do toga da su građani ponovo izgubili poverenje u bankarski sistem, ali to je trajalo nekih desetak dana dok Vlada nije reagovala svojom odlukom i ono što mogu da vidim u svojoj banci je da klijenti više ne podiže svoj novac i pogotovu zbog nedelje štednje počinju da oročavaju devizne depozite i to je dobar pravac da se na taj način zaštiti bankarski sistem u našoj zemlji. Banka i dalje daje kredite, s time što su zbog svih ovih okolnosti poskupeli, novac je poskupeo u Evropi i kod nas, tako da su kamatne stope kod kredita porasle, kao i referentna kamatna stopa Narodne banke, te je na taj način došlo i do poskupljenja svih plasmana. Naša banka i dalje kreditira fizička lica i privredu, s time što su u pitanju dinarski krediti, banka ima dovoljno dinara, ali je problem sa kreditima u eurima. Kada se devizna klauzula ugovara, taj novac se nabavlja u inostranstvu, a inostrane banke su redukovale da pozajmljuju novac poslovnim bankama van Evropske unije, tako da na taj način iz tog razloga je došlo da se samo stambeni krediti daju u deviznoj klauzuli, a svi ostali krediti sus dinarski. Mislim, da će se za par meseci i to promeniti i da ćemo ponovo početi da odobravamo kredite sa deviznom klauzulom, situacija se stabilizuje i mogu da poručim svim građanima da normalno i dalje imaju poverenje u sve poslovne banke i da sa tim poverenjem nastave oročavajući svoja sredstava, pogotovo u nedelji štednje, kada imamo stimulativne kamate, kaže Milosavljević.
Kada su u pitanju stambeni krediti, koji su isto tako poskupeli, Miodrag Milosavljevićkaže da potražnja za njima nije opala. Kod odobravanja stambenih kredita došlo je i do još jedne promene, odnosa između hipoteke i visine traženog kredita RTV. RTV odnos je do sada iznosio 90:100, što znači da ako ste podizali stambeni kredit u visini od 100 hiljada eura, depozit je morao da iznosi 10 hiljada eura. Sada je onos RTV 80:100, što znači da je sada potrebno položiti dvostruko veći depozit.
Jedan od garanta likvidnosti poslovnih banaka jeste i devizna štednja građana.
Kamatne stope na položene uloge od banke do banke kretale su se, zavisno od roka oročenja, od 3,25 odsto na tri meseca do 8,50 odsto na godinu dana. Kao rezultat sve manje izvora novca van zemlje poslovne banke su se okrenule izvorima u Srbiji i samim tim poboljšale ponude u vidu kamata na položena sredstva u banci.
Prva nedelja u novembru jeste svetska nedelja štednje, a mnog banke praktikuju da i čitav mesec novembar bude mesec štednje. Tada banke nude još veće kamatne stope od uobičajenih za oročene devizne uloge. U ovom mesecu je veći broj banaka podigao svoje ponude za oročena dinarska i devizna sredstva:
– Banca Intesa na devizne uloge oročene na godinu dana daje 7,5 do 8 odsto zavisno od visine uloga i 14 procenata za dinarske uloge oročene na godinu dana.
– Komercijalna banka na položene oročene depozite daje do 8,5 za oročenja na 36 meseci, a na dinarsku štednju do 16 procenata.
– AIK banka je u susret nedelji štednje povećala svoje kamatne stope do 9 za devizna sredstva i 15,5 odsto za dinarska sredstva oročena na godinu dana.
– Alpha banka je klijentima ponudila kamatu od 8,40 odsto za oročena devizna sredstva u evrima na sedam meseci i 15,51 procenta na dinarska sredstva oročena na godinu dana.
– Eurobank EFG nudi kamatne stope do 9,5 procenata za štedne uloge oročene na četiri i šest meseci. Efektivna kamatna stopa od 9,5 odsto važi za iznose preko 1.000 evra.
– Rajfajzen banka nudi 8 odsto na devizna sredstva oročena na godinu dana, a na dinarska sredstva 11 procenata na isti period oročenja. Ova banka nudi i stepenastu štednju, kod koje se za svaki mesec posebno određuje visina kamatne stope i veća je svakog sledećeg meseca u kome je štednja oročena. Navedeni uslovi stupili su na snagu 24.10. i važe do 30.11.2008. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
